.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 462/2017
30.05.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. Biserke Krpić, podnetom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 17/17 od 01.02.2017. godine, u sednici veća održanoj 30.05.2017. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 17/17 od 01.02.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Subotici K 5/15 od 23.09.2016. godine okr. AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i osam meseci.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Kž1 17/17 od 01.02.2017. godine, usvajanjem žalbe VJT u Subotici preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o meri bezbednosti tako što je okrivljenom izrekao meru bezbednosti obavezno lečenje narkomana koja se ima izvršiti u Zavodu za izvršenje kazne zatvora ili u odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i može trajati i duže od izrečene kazne ali njeno ukupno trajanje ne može biti duže od tri godine, s`tim da se vreme provedeno u ustanovi za lečenje uračunava u kaznu zatvora, dok je žalbu branioca okrivljenog odbio kao neosnovanu i prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio.
Branilac okrivljenog, adv. Biserka Krpić podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 17/17 od 01.02.2017. godine zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i ukine drugostepenu presudu a predmet vrati na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom četiri navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom - član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4) ZKP.
Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi povrede odredaba člana 15. stav 1. i 2. i člana 16. stav 2. do 5. ZKP, koje povrede, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.
Branilac u zahtevu osporava i izrečenu meru bezbednosti obaveznog lečenja narkomana u zatvorenoj ustanovi, čime u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 2. ZKP. Takođe, branilac navodi da je izreka drugostepene presude u protivrečnosti sa razlozima, da je nejasna i nerazumljiva, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Međutim, povrede odredaba člana 441. stav 2. i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne mogu biti razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.
Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povrede iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP. Međutim, osim formalnog označavanja zakonskih odredaba kao razloga za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, branilac u zahtevu ne daje obrazloženje u čemu se navedene povrede sastoje, što je obaveza podnosioca zahteva u smislu odredebe člana 484. ZKP. Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti vezan razlozima (član 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP), delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu, u smislu člana 489. stav 1. ZKP, što znači da sud, odlučujući o zahtevu, u koliko razlozi za označene povrede zakona nisu izričito navedeni, nema zakonsko ovlašćenje da po službenoj dužnosti ocenjuje u čemu se sastoji povreda zakona na koju se branilac poziva u zahtevu.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ocenio nedozvoljenim i, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 484. i 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Dragana Vuksanović,s.r. Zoran Tatalović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
