.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 466/2025
08.04.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Despotovcu, Sudska jedinica u Svilajncu K.br. 26/24 od 13.12.2024. godine i Višeg suda u Jagodini Kž.1.br. 28/25 od 14.02.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 08.04.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Despotovcu, Sudska jedinica u Svilajncu K.br. 26/24 od 13.12.2024. godine i Višeg suda u Jagodini Kž.1.br. 28/25 od 14.02.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Despotovcu, Sudska jedinica u Svilajncu K.br. 26/24 od 13.12.2024. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim da je izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i osuđen je na novčanu kaznu u određenom iznosu od 75.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko u datom roku novčanu kaznu ne plati, ista će biti zamenjena kaznom zatvora, tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Istom presudom odlučeno je o troškovima krivičnog postupka na način bliže naveden u izreci prvostepene presude.
Presudom Višeg suda u Jagodini Kž.1.br. 28/25 od 14.02.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Despotovcu, Sudska jedinica u Svilajncu K.br. 26/24 od 13.12.2024. godine je potvrđena.
Okrivljeni AA podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti naslovljen kao „revizija“ protiv navedenih pravnosnažnih presuda bez navođenja zakonskih razloga za pobijanje istih i bez predloga.
Vrhovni sud je na sednici veća, nakon razmatranja spisa predmeta našao: Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.
Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac (sada Vrhovni javni tužilac), okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizlazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek, ali da to može učiniti isključivo preko branioca. Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je u konkretnom slučaju okrivljeni lično podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, na šta po zakonu nije ovlašćen, Vrhovni sud je našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog nedozvoljen.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 483. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar – savetnik Predsednik veća – sudija
Marija Ribarić,s.r. Miroljub Tomić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
