.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 469/2018
26.04.2018. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića, Miroljuba Tomića i Radmile Dragičević Dičić, članova veća, sa savetnikom Marinom Pandurović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog dva krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu 21K 8083/12 – Kv 1782/17 od 19.12.2017. godine i Višeg suda u Beogradu Kž2 94/18 od 30.01.2018. godine, u sednici veća održanoj 26.04.2018. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu 21K 8083/12 – Kv 1782/17 od 19.12.2017. godine i Višeg suda u Beogradu Kž2 94/18 od 30.01.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu 21K 8083/12 – Kv 1782/17 od 19.12.2017. godine, odbačen je zahtev osuđenog AA od 13.12.2017. godine za ponavljanje krivičnog postupka, okončanog presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 21K 8083/12 od 15.06.2015. godine, pravnosnažnom dana 15.06.2015. godine.
Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kž2 94/18 od 30.01.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba osuđenog AA, izjavljena dana 19.01.2018. godine, protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu 21K 8083/12 – Kv 1782/17 od 19.12.2017. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je okrivljeni AA, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijana rešenja i „dozvoli ponavljanje postupka“.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 482. stav 1. ZKP, je propisano da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.
Odredbom člana 483. stav 1. ZKP je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, dok je u stavu 3. istog člana predviđeno da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizilazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek, ali da to može učiniti isključivo preko branioca.
Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je u konkretnom slučaju okrivljeni AA lično podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, na šta po zakonu nije ovlašćen, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA, nedozvoljen.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 483. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Marina Pandurović, s.r. Bata Cvetković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
