Branioci okrivljenog Darka Durmića - advokati Gordana Rakočević i Petar Rakočević podneli su zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu Kž1.622/24 od 14.01.2025. godine, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da ga podnose i protiv pravnosnažne presude Osnovnog suda u Aleksincu K 113/23 od 15.07.2024. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da ga podnose zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih preinači u pogledu pravne kvalifikacije i krivične sankcije.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu branioci okrivljenog navode da se nisu stekla sva objektivna i sva subjektivna obeležja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 61. KZ, na koji način ukazuju na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Zahtevom ističu da nije ispunjen prvi uslov za postojanje krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim a to je savlađivanje većih prepreka, jer odvajanje otpadnog gvožđa od drugog otpadnog materijala za koji je pričvršćen ne predstavlja savlađivanje većih prepreka. Dalje, ukradena stvar nije stvar veće vrednosti već otpadni materijal, bakar, niti je stvar od posebnog značaja. Delo nije izvršeno na drzak, opasan ili organizovani način jer je okrivljeni bio u prostoru koji nije ograđen. Takođe, po navodima branioca okrivljeni nije imao svest o zabranjenosti dela i postupao je u stvarnoj zabludi u smislu člana 28. KZ, jer je smatrao da stvari koje je skupljao nikome ne pripadaju, kao što nije bio svestan da prisvaja tuđu pokretnu stvar nezakonito.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ čini učinilac krivičnog dela krađe (član 203.), ako je krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili savlađivanjem mehaničkih, elektronskih ili drugih većih prepreka.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti radnje okrivljenog opisane u izreci pravnosnažne presude sadrže sva bitna objektivna i subjektivna obeležja produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 61. KZ, jer je izrekom pravnosnažne presude utvrđeno da je okrivljeni, u periodu od 10.01.2020. godine do 15.04.2020. godine, u Ražnju, u stanju uračunljivosti, svestan svih obeležja i zabranjenosti svog dela i čije je izvršenje hteo, oduzimao tuđe pokretne stvari u nameri da njihovim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist na taj način što je u periodu od 10.01.2020. godine do 15.04.2020. godine... iz proizvodne hale oštećenog preduzeća izvršio krađu delova sa elektropostrojenja,.... ulazio u neobezbeđenu proizvodnu halu oštećenog preduzeća iz čije unutrašnjosti je upotrebom podesnog alata sa trafo stanica u nameri pribavljanja imovinske koristi demontirao, oduzeo i prisvojio 50 kg delova od bakra- elektrosklopove i provodnike, ukupne vrednosti od 18.750,00 dinara, a dana 07.03.2020. godine..., izvršio krađu obijanjem, tako što je došao do objekta u kome se nalazi magacin oštećenog preduzeća..., gde je upotrebom podesnog sredstva uz dejstvo fizičke sile isekao metalnu mrežu, koja je radi obezbeđenja postavljena na prozoru, na taj način što je napravio otvor..., kroz koji je ušao u unutrašnjost objekta iz koga je u nameri da pribavi protivpravnu imovinsku korist oduzeo i prisvojio kabl... dužine 200m u vrednosti od 27.600,00 dinara, koji je nakon što je kroz isti otvor napustio magacinski prostor, odbacio u trenutku kada je uočio ..., radnika obezbeđenja oštećenog preduzeća.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po mišljenju Vrhovnog suda, u izreci pravnosnažne presude opisana je radnja izvršenja okrivljenog, kao i namera da na opisani način prisvoji tuđe pokretne stvari, na koje nema pravo i sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist imajući u vidu da je ulazio u neobezbeđenu proizvodnu halu oštećenog preduzeća iz čije unutrašnjosti je upotrebom podesnog alata demontirao, oduzeo i prisvojio 50 kg delova od bakra-elektrosklopove i provodnike, te da je obijanjem, upotrebom podesnog sredstva uz dejstvo fizičke sile isekao metalnu mrežu na prozoru, na taj način što je napravio otvor kroz koji je ušao u unutrašnjost objekta i prisvojio kabl dužine 200m, pri čemu iz opisanih radnji okrivljenog i spisa predmeta ne proizilazi da je delo učinjeno u neotklonjivoj stvarnoj zabludi.

Imajući u vidu navedeno i da su izrekom pravnosnažne presude opisani svi zakonski elementi produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 61. KZ, to su suprotni navodi branilaca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu iste povrede branioci okrivljenog navode da nije dokazano da je okrivljeni polomio staklo na prozoru i mrežu koja je metalna, te da okrivljeni kroz mali otvor na prozoru nije mogao izneti kabl, na koji način se osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama, koja povreda nije dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, pa se Vrhovni sud u ocenu ovih navoda nije upuštao.

Takođe su kao neosnovani ocenjeni navodi kojima se ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodima da se u konkretnom slučaju radi o pokušaju krivičnog dela, jer je okrivljeni uzeti kotur kabla ostavio na licu mesta, kao i da je sud nepravilno kvalifikovao krivično delo i da se radi o krivičnom delu krađa iz člana 203. KZ ili krivičnom delu sitna krađa iz člana 210. KZ, jer je u pitanju otpad koji ima malu ili nikavu tržišnu vrednost. Naime, iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni kabl koji je oduzeo i prisvojio, izneo kroz otvor koji je prethodno napravio i napustio magacinski prostor, pa se ne može raditi o pokušaju krivičnog dela već o svršenom krivičnom delu, kao što se ne može raditi ni o krivičnom delu krađa iz člana 203. KZ ili 210. KZ, jer su izrekom presude jasno opisane kvalifikatorne okolnosti načina izvršenja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ kao i vrednost oduzetih stvari koja prelazi iznos od 5.000 dinara.

Pored navedenog, kao neosnovani su ocenjeni i navodi zahteva kojima se ukazuje i na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP navodima da je sud povredio odredbu člana 264. stav 4. ZKP jer je okrivljenog obavezao da snosi troškove postupka, obzirom da navedena odredba zakona, na koju se pozivaju branioci, predviđa fakultativni osnov za oslobađanje od plaćanja troškova krivičnog postupka, odnosno samo mogućnost, ali ne i obavezu suda da okrivljenog oslobodi od dužnosti da u celini ili delimično naknadi troškove krivičnog postupka ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi i ukoliko okrivljeni dostavi dokaze-podatke o tome da bi plaćanjem navedenih troškova bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je on dužan da izdržava.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Darka Durmića je u ostalom delu nedozvoljen.

Naime, branioci okrivljenog navode da je nepravilna odluka o krivičnoj sankciji i da se izrečenom kaznom ne ostvaruje svrha kažnjavanja, na koji način se ukazuje na povredu odredaba člana 441. stav 1. ZKP. Pored navedenog, ističu i povredu odredaba člana 68. ZKP, sa obrazloženjem da je okrivljenom uskraćeno da dopuni svoju odbranu i bude ponovo saslušan, člana 88. ZKP i člana 419. ZKP, obzirom da sud nije pročitao sve spise predmeta i to Nalaz stručnog savetnika od 27.04.2024. godine, čime je zanemario dokaz koji ide u korist okrivljenog. Nadalje, u zahtevu se navodima da nema dokaza da je bilo kakav katanac sa trafo stanice oštećen ili uklonjen, suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama.

Kako, navedene povrede odredaba člana 441. stav 1, 68, 88. i 419. ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branilaca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Darka Durmića - advokata Gordane Rakočević i Petra Rakočevića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na ove povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                        Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković