Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 526/25 od 16.01.2026. godine delimično je usvojena žalba Višeg javnog tužioca u Nišu i branioca okrivljenog AA, pa je preinačena presuda Višeg suda u Nišu K.br. 38/2023 od 09.05.2025. godine u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud primenom čl. 42, čl. 45 i čl. 54 Krivičnog zakonika okrivljenom Filipu Petroviću utvrdio za krivično delo ubistvo na mah iz čl. 115 u vezi čl. 30 KZ kaznu zatvora u trajanju od šest godina, dok mu je za krivično delo ubistvo na mah iz člana 115 KZ uzeo kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od sedam godina, za koja krivična dela je prvostepenom presudom oglašen krivim, i na osnovu čl. 60 st. 2 tač. 2 KZ okrivljenog Filipa Petrovića osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dvanaest godina, u koju mu se na osnovu čl. 63 st. 1 Krivičnog zakonika ima uračunati vreme koje je proveo u pritvoru od 13.08.2022. godine do 09.05.2025. godine kao i vreme trajanja mere zabrane napuštanja stana u periodu od 09.05.2025. godine pa nadalje, a optuženog AA, zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz čl. 344 st. 2 u vezi st. 1 u vezi čl. 33 Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, dok su žalba branioca okrivljenog Filipa Petrovića i žalbe branilaca okrivljenog BB i u ostalom delu žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu i branioca okrivljenog AA odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog Filipa Petrovića, advokat Dragan Jovanović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 439. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude i sve radnje okrivljenog Filipa Petrovića kvalifikuje kao jedno krivično delo ubistvo na mah iz člana 115. KZ.

- branilac okrivljenog AA, advokat Slavko Petrić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude i okrivljenog AA oslobodi od optužbe ili da navedene presude ukine i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Slavka Petrića i branioca okrivljenog Filipa Petrovića, advokata Dragana Jovanovića su neosnovani.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog Filipa Petrovića, advokat Dragan Jovanović u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeni sud pogrešno primenio zakon kada je radnje koje je preduzeo okrivljeni Filip Petrović kvalifikovao kao dva krivična dela ubistvo na mah iz člana 115. KZ. Svoj stav branilac obrazlaže navodima da nižestepeni sudovi jesu pravilno postupali kada nisu prihvatili kvalifikaciju krivičnog dela iz optužnog akta, odnosno da je okrivljeni izvršio krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 11) KZ, ali da su pogrešno zaključili da se radi o dva krivična dela za koja je okrivljeni oglašen krivim, jer se po oceni branioca, radi o jednom krivičnom delu ubistvo na mah iz člana 115. KZ, iako je okrivljeni preduzeo više radnji koje su dovele do smrti jednog lica i teške telesne povrede drugog lica. Ovo iz razloga što to proizilazi iz same odredbe člana 114. stav 1. tačka 11) KZ, koja propisuje da krivično delo teško ubistvo postoji ako neko sa umišljajem liši života više lica, a ne radi se o ubistvu na mah, što znači da ko liši života više lica na mah čini jedno krivično delo i to ubistvo na mah.

Vrhovni sud je navode branioca okrivljenog Filipa Petrovića, advokata Dragana Jovanovića ocenio kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 30. stav 1. KZ je propisano da ko sa umišljajem započne izvršenje krivičnog dela, ali ga ne dovrši, kazniće se za pokušaj krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a za pokušaj drugog krivičnog dela samo kad zakon izričito propisuje kažnjavanje i za pokušaj.

Odredbom člana 114. stav 1. tačka 11) KZ je propisano da ko sa umišljajem liši života više lica a ne radi se o ubistvu na mah, ubistvu deteta pri porođaju ili lišenju života iz samilosti, kazniće se zatvorom od najmanje deset godina ili doživotnim zatvorom.

Odredbom člana 115. KZ je propisano da ko drugog liši života na mah doveden bez svoje krivice u jaku razdraženost napadom, zlostavljanjem ili teškim vređanjem od strane ubijenog, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

Izrekom presude Višeg suda u Nišu K.br.38/23 od 09.05.2025. godine okrivljeni Filip Petrović je oglašen krivim da je „...lišio života na mah oštećenog VV i pokušao da liši života na mah AA, doveden bez svoje krivice u jaku razdraženost napadom oštećenog, sada pokojnog VV, okrivljenih AA i BB, u stanju privremene duševne poremećenosti usled stanja afektivnog uzbuđenja jakog inteziteta zbog afekta straha i afekta besa, čime je njegova mogućnost da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima, bila bitno smanjena...pri čemu je bio svestan svojih dela, da su ista zabranjena i hteo njihovo izvršenje“.

U konkretnom slučaju, imajući u vidu citirane zakonske odredbe i činjenični opis, u izreci prvostepene presude su opisani svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela ubistvo na mah iz člana 115. KZ i krivičnog dela ubistvo na mah u pokušaju iz člana 115. u vezi člana 30. KZ, za koje je okrivljeni Filip Petrović oglašen krivim. Pored navedenog, na konkretan slučaj se ne može analogno primeniti odredba člana 114. stav 1. tačka 11) KZ i okrivljeni Filip Petrović osuditi za izvršenje jednog krivičnog dela ubistvo na mah iz člana 115. KZ, jer navedena odredba upravo izričito propisuje da se ista ne može primeniti u situaciji kada se radilo o ubistvu na mah, iako se suprotno tvrdilo zahtevom za zaštitu zakonitosti.

Stoga su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Filipa Petrovića, advokata Dragana Jovanovića, kojima se ističe da opis radnje izvršenja dela ne sadrži elemente predmetnih krivičnog dela i da se u radnjama okrivljenog stiču elementi jednog krivičnog dela ubistvo na mah iz člana 115. KZ, odnosno da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog Filipa Petrovića, advokat Dragan Jovanović ističe povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, s obzirom da je optužnicom okrivljenom Filipu Petroviću stavljeno na teret da je izvršio jedno krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 11) KZ, dok je prvostepenom presudom oglašen krivim da je izvršio dva krivična dela iz člana 115. KZ, zanemarujući činjenicu da je izvršilac krivičnog dela ubistvo na mah radnje preduzimao na mah sa jedinstvenim umišljajem koji je stvoren kod osuđenog odmah nakon napada oštećenih, te se radi o jednoj, a ne o više kriminalnih delatnosti.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe). Stavom 2. navedenog člana je propisano da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije došlo do prekoračenja optužbe iz razloga što najpre sud nije vezan pravnom kvalifikacijom iz optužnog akta, kao i iz razloga što u činjeničnom opisu izreke presude nisu dodate nove radnje okrivljenog Filipa Petrovića, niti je povećana kriminalna količina krivičnog dela, već je sud činjenični opis iz optužnog akta nakon sprovedenog dokaznog postupka pravno kvalifikovao na osnovu utvrđenih činjenica na glavnom pretresu, a činjenica da je okrivljeni oglašen krivim za izvršenje dva krivična dela, umesto jednog, koliko mu je stavljeno na teret optužnim aktom, ne dovodi do drugačijeg zaključka, jer je okrivljeni oglašen krivim za izvršenje krivičnih dela iz člana 115. KZ, za koje je zaprećena blaža krivična sankcija.

Imajući navedeno u vidu, Vrhovni sud je navode branioca okrivljenog Filipa Petrovića, advokata Dragana Jovanovića da je povređena odredba iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ocenio neosnovanim.

Iako je branilac okrivljenog Filipa Petrovića, advokat Dragan Jovanović u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti formalno označio povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u obrazloženju zahteva branilac ne konkretizuje u čemu se navedena povreda zakona sastoji, odnosno ne navodi zbog čega smatra da je odlukom o krivičnoj sankciji ili o oduzimanju imovinske koristi ili o opozivanju uslovnog otpusta povređen zakon. Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo formalno opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. S toga je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Filipa Petrovića, advokata Dragana Jovanovića u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, pa se u razmatranje i ocenu ove povrede nije upuštao.

Branilac okrivljenog AA, advokat Slavko Petrić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, odnosno da delo koje je predmet optužbe nije krivično delo, jer se u radnjama okrivljenog AA nisu stekli elementi krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Branilac navedeno obrazlaže time da su u samom činjeničnom opisu navedeni samo opšti elementi zakonskog bića krivičnog dela i opisana radnja izvršenja predmetnog dela koja se sastoji u vršenju nasilja prema okrivljenom Filipu Petroviću od strane okrivljenih, ali nije bliže opisana posledica predmetnog krivičnog dela odnosno u čemu se konkretno ogleda „teže remećenje javnog reda i mira”, a što je zaštitni objekt ovog krivičnog dela. Po oceni branioca, „uznemirenje prisutnih gostiju“ se ne može smatrati „težim remećenjem javnog reda i mira“, jer posledica u vidu određenog psihičkog stanja gostiju koji prisustvuju radnjama nasilja odgovara drugom delu zakonskog opisa predmetnog krivičnog dela koje je krivičnim zakonom zaštićeno kao „spokojstvo građana”, a za koje okrivljeni AA nije osuđen. Imajući navedeno u vidu, branilac je stava da se u konkretnom slučaju može raditi samo o krivičnom delu laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ i prekršaju iz člana 9. stav 3. u vezi stava 1. Zakona o javnom redu i miru, jer su u činjeničnom opisu izložene radnje nasilja okrivljenih koje su rezultirale lakim telesnim povredama okrivljenog Filipa Petrovića i oštećene GG i koje su dovele do uznemirenja prisutnih gostiju.

Iz zakonskog opisa bića krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ proizilazi da su bitna obeležja dela kako radnja izvršenja koja se može sastojati u preduzimanju neke od alternativnih radnji: grubom vređanju, zlostavljanju drugog, vršenju nasilja prema drugom, izazivanju tuče, drskom ili bezobzirnom ponašanju i tako i posledica koja se može sastojati ili u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana ili težem remećenju javnog reda i mira. Kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela iz stava 2. istog člana, između ostalog, postoji kada je pri izvršenju osnovnog oblika iz stava 1. člana nekom licu nanesena laka telesna povreda.

Krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. KZ je posledično krivično delo kod kojih se smatra da je krivično delo dovršeno kada su ostvarena oba elementa krivičnog dela, radnje izvršenja i posledica krivičnog dela, dakle, krivično delo nasilničko ponašanje je svršeno tek kada je nekom od zakonom navedenih radnji izvršenja značajnije ugroženo spokojstvo građana ili je teže remećen javni red i mir.

Po oceni ovog suda, u činjeničnom opisu dela u tački 2. izreke presude Višeg suda u Nišu K.br.38/23 od 09.05.2025. godine su navedena sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje su okrivljeni AA i BB oglašeni krivim pravnosnažnom presudom i to kako objektivna, koja se tiču radnje izvršenja, koja se sastoji u vršenju nasilja prema drugom, zatim posledica dela koja se ogleda u remećenju javnog reda i mira, kao i kvalifikatorna okolnost težeg oblika krivičnog dela iz člana 344. stav 2. KZ, a to je nanošenje lake telesne povrede oštećenima prilikom izvršenja osnovnog oblika iz stava 1., tako i subjektivna obeležja koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenih, koji je obuhvatio i svest o zabranjenosti dela.

Po nalaženju ovog suda, radnje koje su okrivljeni preduzeli kritičnom prilikom u kafiću „...“, tako što su krenuli za okr. Filipom Petrovićem u suteren lokala, gde se nalazi toalet, najpre okr. AA, za njim sada pok. VV, pa okr. BB, na očigled gostiju lokala, kad je okr. Filip krenuo da uđe u muški toalet, bez povoda, počeli da mu zadaju udarce u glavu i telo, pa je okr. AA uhvatio okr. Filipa za ruke i vukao ga ka središnjem delu, dok ga je pok. VV udario u glavu otpozadi, a okr. BB dva puta šutnuo kolenom desne noge u glavu odozdo, dok je okr. Filip bio u polusagnutom položaju, pa mu je pok. VV zadao dva udarca pesnicom u glavu, okr. BB udarac u telo i ponovo ga šutnuo dva puta desnom nogom u lice odozdo i udario desnom rukom u telo, nakon čega je okr. Filip ušao u ženski toalet, a za njim i okr. BB, gde mu je zadao još 2 ili 3 udarca pesnicom u glavu, a pri ovakvom njihovom nasilničkom ponašanju i gost lokala ošt. GG, koja je bila u njihovoj blizini zadobila lake telesne povrede u vidu krvnog podliva prednje strane levog kolena, a koje sve radnje su preduzeli na javnom mestu u kafiću, gde se u tom trenutku nalazio određeni broj ljudi, te imajući u vidu intezitet preduzetih radnji, dužinu trajanja i izraženo agresivno ponašanje, po oceni Vrhovnog suda, okrivljeni su preduzetim radnjama prouzrokovali zabranjenu posledicu dela, a to je teže remetili javni red i mir i to tako što su prema oštećenima vršili nasilje.

S toga su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Slavka Petrića, kojima se ističe da opis radnje izvršenja dela ne sadrži elemente krivičnog dela iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ i da se u radnjama okrivljenog AA eventualno stiču elementi krivičnog dela iz člana 122. stav 1. KZ i prekršaja iz člana 9. stav 3. u vezi stava 1. Zakona o javnom redu i miru, odnosno da su pobijanim presudama učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković