Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Pobijanim rešenjima Apelacioni sud u Beogradu je, odlučujući o troškovima, odbio zahtev u pogledu troškovnika koji je branilac podneo, sa obrazloženjem da njegovo sastavljanje ne spada u red troškova krivičnog postupka. Po nalaženju ovog suda osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, gde je sud odlukom o troškovima krivičnog postupka povredio zakon, na taj način što je odbio zahtev za naknadu troškova u delu u kome je zahtevana isplata naknade za sastav troškovnika branioca okrivljenog.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je branilac po službenoj dužnosti okrivljenog AA, advokat Dragomir Mrdalj, podneo predlog za isplatu troškova krivičnog postupka na ime odbrane okrivljenog pred drugostepenim sudom a da i okrivljenom nisu priznati troškovi u iznosu od 22.500,00 dinara na ime sastava troškovnika, sa obrazloženjem da sastav troškovnika ne spada u troškove krivičnog postupka, jer se ne radi o podnesku koji je podnet u prilog odbrane okrivljenog, već se radi o podnesku koji je branilac dužan da podnese ukoliko želi da naplati svoje troškove krivičnog postupka.

Postupajući na taj način, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Apelacioni sud u Beogradu je pobijanim rešenjima učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je, pored ostalog, da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je u stavu 2. istog člana, navedeno šta troškovi krivičnog postupka obuhvataju, pa se tako u tački 7) propisuje da troškovi krivičnog postupka obuhvataju i nagradu i nužne izdatke branioca.

Tarifnim brojem 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata u stavu 1. propisano je i označeno zbog kojih podnesaka advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1, dok je stavom 2. propisano da advokatu pripada 50% nagrade iz Tarifnog broja 1. za sastavljanje svih ostalih podnesaka u krivičnog postupku.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, predmetni podnesak-troškovnik kojim je branilac zahtevao naknadu troškova krivičnog postupka, predstavlja podnesak koji je sačinjen radi ostvarivanja prava i interesa okrivljenog u postupku, s obzirom da sud po službenoj dužnosti nije pokrenuo postupak za isplatu troškova, već je to inicirao upravo branilac okrivljenog pomenutim podneskom, pa se stoga ne može prihvatiti zaključak dat u pobijanim rešenjima da ovaj podnesak nije bio podnet u prilog odbrane okrivljenog. Kako nagrada za sastavljanje zahteva za troškove krivičnog postupka nije predviđena stavom 1. Tarifnog broja 4. , to se isti ima tretirati kao „ostali podnesak u krivičnom postupku“, shodno stavu 2. Tarifnog broja 4, za čije sastavljanje advokatu pripada 50% nagrade iz Tarifnog broja 1.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je uvažio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, pobijana rešenja ukinuo i predmet vratio Apelacionom sudu na ponovno odlučivanje. U ponovnom postupku sud će otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom i s tim u vezi utvrditi visinu nagrade i nužnih izdataka branioca u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i odredbama Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata te doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić