Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog Dejana Popovića, advokat Nina Zdravković, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da ovaj sud pobijane presude preinači, tako da okrivljenog oslobodi za krivično delo koje mu stavljeno na teret ili da radnje koje su okrivljenom stavljene na teret kvalifikuje kao krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika ili pobijane presude ukine i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje nižestepenom sudu pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dejana Popovića, advokata Nine Zdravković, je u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP neosnovan, dok je u prestalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje da je nižestepenim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se prvostepena presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati. Kao nezakonit dokaz branilac označava zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija PU za Grad Beograd, UKP Odeljenje za borbu protiv droga od 05.02.2020. godine koje je izvršeno bez naredbe suda i protivno odredbama člana 156. stav 2. ZKP i člana 158. stav 3. ZKP, jer osim što okrivljeni prethodno nije upozoren da može uskratiti ulazak u stan policijskim službenicima i nije poučen o pravu na branioca koji može prisustvovati pretresanju, u konkretnom slučaju, po braniočevim navodima, nije postojao opravdan razlog da policijski službenici ne zatraže naredbu za pretres od nadležnog suda.

Izneti navodi se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani. Naime, isti navodi isticani su i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani strani 4 i strani 5 pasus 1 obrazloženja presude dao jasne i dovoljne razloge koje u svemu prihvata Vrhovni sud i na iste upućuje shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja istaknute povrede, branilac ukazuje da tužilaštvo nije dokazalo postojanje namere kod okrivljenog da se količina pronađena kod okrivljenog stavi u promet i time ostvari biće krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret, kojim navodima branilac na osnovu svoje verzije događaja, izvlači zaključak o postojanju krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, te ukazuje da je pobijanim presudama činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno (član 440. ZKP).

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je u smislu člana 491. stav 1. i 2. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić