U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. i člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA, BB, VV i GG, advokata Dragana Smiljanića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Vranju 1K.br.37/23 od 03.07.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu 3Kž1.br.554/24 od 29.01.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 16.04.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA, BB, VV i GG, advokata Dragana Smiljanića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Vranju 1K.br.37/23 od 03.07.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu 3Kž1.br.554/24 od 29.01.2025. godine, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Vranju 1K.br.37/23 od 03.07.2024. godine okrivljeni AA, BB, VV i GG, su oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. i člana 33. KZ i osuđeni su na kazne zatvora u trajanju od po 2 (dve) godine u koje im se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 21.08.2022. godine do 23.08.2022. godine. Prema okrivljenima je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta koji su upotrebljeni za izvršenje krivičnog dela, a kako je to bliže označeno u izreci presude. Okrivljeni su obavezani da plate na ime troškova krivičnog postupka Višem javnom tužilaštvu u Vranju iznose od po 8.930,00 dinara, kao i na ime paušala Višem sudu u Vranju iznose od po 10.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 3Kž1.br.554/24 od 29.01.2025. godine odbijene su kao neosnovane i to žalba zajedničkog branioca okrivljenih AA, BB i VV i žalba branioca okrivljenog GG, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Vranju 1K.br.37/23 od 03.07.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA, BB, VV i GG, advokat Dragan Smiljanić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7), 8), 9), 10) i 11) i člana 438. stav 2. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud uvaži kao osnovan podneti zahtev, te da preinači presudu Apelacionog suda u Nišu 3Kž1.br.554/24 od 29.01.2025. godine tako što će okrivljene AA, BB, VV i GG osloboditi od optužbe za krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. i člana 33. KZ ili da ukine presude Višeg suda u Vranju 1K.br.37/23 od 03.07.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu 3Kž1.br.554/24 od 29.01.2025. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na dopunu postupka, kao i da, s obzirom na sadržaj zahteva, odredi da se odloži, odnosno prekine izvršenje pravnosnažne presude do konačne odluke po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP).

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenih AA, BB, VV i GG u podnetom zahtevu ističe da je pobijana osuđujuća presuda zasnovana na dokazima koji su rezultat nezakonito sprovedene dokazne radnje pretresanje putničkih motornih vozila vlasništvo DOO „Bum taksi“ izvršene od strane ovlašćenih službenih lica PS Surdulica, budući da izvršenju ove dokazne radnje nisu prisustvovali okrivljeni koji su kritičnom prilikom upravljali navedenim vozilima.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, suprotno navodima branioca okrivljenih, iz spisa predmeta i pobijanih pravnosnažnih presuda, proizilazi da dana 21.08.2022. godine od strane ovlašćenih službenih lica MUP-a RS PU Vranje PS Surdulica nije izvršena dokazna radnja pretresanje putničkih motornih vozila vlasništvo DOO „Bum taksi“ iz Vladičinog Hana (kako to neosnovano u podnetom zahtevu ističe branilac okrivljenih), već da je izvršena radnja pregleda navedenih putničkih motornih vozila, a na šta su policijski službenici ovlašćeni u skladu sa odredbama člana 286. st. 1. i 2. ZKP koje im omogućavaju da radi otkrivanja krivičnih dela i njihovih učinilaca, bez bilo čijeg posebnog naloga, preduzimaju potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, odnosno da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz. U vezi preduzete radnje pregleda navedenih putničkih motornih vozila ovlašćena službena lica MUP-a RS PU Vranje PS Surdulica su dana 21.08.2022. godine i 22.08.2022. godine sačinili službene beleške pod brojem 682/22 shodno odredbi člana 286. stav 2. ZKP, a obavešten je i nadležni javni tužilac shodno odredbi člana 286. stav 4. ZKP, pri čemu je od strane operativnog forenzičara MUP-a RS PU Vranje PS Surdulica sačinjena kriminalističko-tehnička dokumentacija broj KT.413-179/22 od 22.08.2022. godine, a sačinjen je i izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta KT.413-179/22 DD broj 439495/2022 od 22.08.2022. godine.

Imajući u vidu napred navedeno, to, po nalaženju Vrhovnog suda, dokazi koji su pribavljeni u predistražnom postupku, a vezano za pregled putničkih motornih vozila vlasništvo DOO „Bum taksi“ iz Vladičinog Hana, predstavljaju rezultat zakonito sprovedenih radnji od strane ovlašćenih službenih lica policije u smislu odredbi člana 286. stav 1. i 2. ZKP, zbog čega se kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenih kojima se ukazuje da je zasnivanjem pobijane pravnosnažne presude na navedenim dokazima učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u delu u kojem ističe da izreka pobijane pravnosnažne presude ne sadrži bitno obeležje krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ za koje su okrivljeni pravnosnažno oglašeni krivim, obzirom da ne sadrži opis pribavljene imovinske koristi od strane okrivljenih, odnosno opis u čemu se ona konkretno sastoji. Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih se po nalaženju Vrhovnog suda nižestepene presude suštinski pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Teži oblik krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, sa stupanjem na snagu dana 01.06.2017. godine), koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela i vreme presuđenja, čini lice koje u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljeni prelaz granice Srbije ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz Srbiju. Stavom 3. člana 350. KZ propisan je kvalifikovani oblik dela iz stava 2. člana 350. KZ koji postoji ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane grupe, zloupotrebom službenog položaja ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se nedozvoljeni prelaz granice Srbije, boravak ili tranzit omogućava ili je krijumčaren veći broj lica. Kao kvalifikatorna okolnost dela iz stava 3. člana 350. KZ javljaju se četiri alternativno propisane okolnosti i to, između ostalih, okolnost da je krijumčaren veći broj lica.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, te imajući pri tome u vidu da je u činjeničnom opisu krivičnog dela utvrđenom u izreci pravnosnažne prvostepene presude navedeno da su okrivljeni AA, BB, VV i GG dana 21.08.2022. godine, u stanju uračunljivosti, u nameri da sebi pribave imovinsku korist, svesni svoga dela čije su izvršenje hteli, kao i svesni da je njihovo delo zabranjeno, nedozvoljenim tranzitom kroz Republiku Srbiju krijumčarili veći broj lica – 17 državljana Maroka, koji su prethodno ilegalno, bez validnih putnih isprava, van graničnog prelaza iz Republike Bugarske ušli u Republiku Srbiju i to tako što su okrivljeni, po prethodnom dogovoru, putničkim motornim vozilima vlasništvo DOO „Bum taksi“ iz Vladičinog Hana, u večernjim satima otputovali u selo Gornja Lisina, opština Bosilegrad, van teritorije za koju su registrovani, suprotno članu 91. Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, gde su preuzeli i u vozila smestili migrante i zatim ih vozilima povezli prema Beogradu, odakle bi migranti nastavili put prema zemljama zapadne Evrope, a za obećanu nagradu u neutvrđenom iznosu nakon izvršenog prevoza, kojom prilikom su se vozilima kretali u koloni jedan iza drugog, pri čemu su otkriveni istog dana u 21,00 časa u selu Ćurkovica, opština Surdulica, od strane policijskih službenika PS Surdulica, to, po nalaženju Vrhovnog suda, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenih AA, BB, VV i GG stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. i člana 33. KZ, za koje su oni optuženi i pravnosnažno oglašeni krivim. Suprotno navodima branioca okrivljenih, za postojanje krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ nije neophodno da činjenični opis dela utvrđen u izreci osuđujuće presude sadrži opis pribavljene imovinske koristi od strane okrivljenih, obzirom da pribavljanje imovinske koristi nije bitno obeležje ovog krivičnog dela, već je na subjektivnom planu, pored umišljaja, za postojanje predmetnog krivičnog dela neophodno postojanje namere kod učinioca da sebi ili drugom pribavi kakvu korist preduzimanjem radnje izvršenja krivičnog dela, pri čemu korist može biti i neimovinske prirode, a koja namera okrivljenih je u konkretnom slučaju navedena i bliže opisana u činjeničnom opisu krivičnog dela utvrđenom u izreci pravnosnažne prvostepene presude - u nameri da sebi pribave imovinsku korist u vidu obećane nagrade u neutvrđenom iznosu nakon izvršenog prevoza, a što je dovoljno za postojanje predmetnog krivičnog dela, pa se sledstveno tome kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenih kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi branioca okrivljenih u delu u kojem ističe da su nižestepeni sudovi u konkretnom slučaju pogrešno primenili materijalno pravo, iz razloga jer radnje okrivljenih nisu mogli pravno kvalifikovati kao kvalifikovani oblik krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, već eventualno samo kao krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. KZ, budući da u konkretnom slučaju okrivljeni nisu postupali kao grupa. Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih se po nalaženju Vrhovnog suda nižestepene presude suštinski pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih se ne mogu prihvatiti kao osnovani. Naime, kako se kao kvalifikatorna okolnost dela iz stava 3. člana 350. KZ, pored ostale tri alternativno propisane okolnosti (da je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane grupe, zloupotrebom službenog položaja ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se nedozvoljeni prelaz granice Srbije, boravak ili tranzit omogućava), javlja i okolnost da je krijumčaren veći broj lica, te kako iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne prvostepene presude jasno i nedvosmisleno proizilazi da su okrivljeni u konkretnom slučaju pravnosnažno oglašeni krivim da su delo iz stava 2. člana 350. KZ učinili krijumčareći veći broj lica i to 17 državljana Maroka, a ne postupajući kao grupa, dakle kako je u konkretnom slučaju kvalifikatorna okolnost dela iz stava 3. člana 350. KZ okolnost da je krijumčaren veći broj lica, to su stoga po nalaženju Vrhovnog suda, suprotno navodima branioca okrivljenih, od strane nižestepenih sudova pravilno pravno kvalifikovane krivičnopravne radnje okrivljenih kao kvalifikovani oblik krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. KZ, pri čemu su navodi branioca da okrivljeni u konkretnom slučaju nisu postupali kao grupa bez ikakvog značaja za predmetni slučaj.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA, BB, VV i GG u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenih u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da pobijana presuda sadrži protivrečnosti između izreke i obrazloženja u pogledu vremena izvršenja krivičnog dela, te da u istoj nisu dati razlozi o odlučnim činjenicama i to posebno vezano za vrstu i visinu pribavljene imovinske koristi, a i oni razlozi koji su dati su nejasni i protivrečni, a posebno razlozi u pogledu ocene izvedenih dokaza. Pored toga, branilac okrivljenih kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Osim toga, branilac okrivljenih u podnetom zahtevu ističe i da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno, budući da iz izvedenih dokaza nije na nesumnjiv način utvrđeno da su okrivljeni izvršili krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. i člana 33. KZ, uz osporavanje pri tome od strane branioca ocene dokaza date od strane nižestepenih sudova u pobijanim presudama, kao i činjeničnih utvrđenja i zaključaka suda kao neutemeljenih u izvedenim dokazima, a uz davanje sopstvene ocene izvedenih dokaza i sopstvenih činjeničnih zaključaka i tvrđenja koji su potpuno drugačiji od onih datih u pobijanim nižestepenim presudama, a koji navodi branioca okrivljenih bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 440. ZKP. Takođe, branilac okrivljenih u podnetom zahtevu ističe i da su okrivljenima izrečene drakonske kazne zatvora u trajanju od po 2 (dve) godine, budući da se radi o neosuđivanim licima, od kojih neki imaju i maloletnu decu, zbog čega je okrivljenima po mišljenju branioca u konkretnom slučaju trebalo izreći blaže kazne, a koji navodi branioca bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP. Branilac okrivljenih u podnetom zahtevu ističe i da drugostepeni sud nije u obrazloženju drugostepene presude ocenio sve žalbene navode odbrane, a koji navodi branioca bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenih u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog povreda odredaba člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2), člana 440, člana 441. stav 1. i člana 460. stav 1. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenih u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenih kao razloge podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7), 8), 9) i 10) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima.

Međutim, kako branilac okrivljenih dalje u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se konkretno sastoje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7), 8), 9) i 10) ZKP, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, s obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA, BB, VV i GG, advokata Dragana Smiljanića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenih u odnosu na navedene povrede zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković