Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog B.G., zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.G., advokata M.Ž., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu K 766/14 od 02.07.2015. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž 341/15 od 09.12.2015. godine, u sednici veća održanoj 26.04.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.G., advokata M.Ž., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu K 766/14 od 02.07.2015. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž 341/15 od 09.12.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu K 766/14 od 02.07.2015. godine okrivljeni B.G., je oglašen krivim da je izvršio krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dva meseca koju će izdržati po pravnosnažnosti presude. Okrivljeni B.G. je obavezan da sudu na ime sudskog paušala plati iznos od 7.000,00 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka iznos od 15.650,00 dinara, kao i da oštećenom H.S. na ime troškova krivičnog postupka isplati iznos od 86.250,00 dinara, sve u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećeni H.S. je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž 341/15 od 09.12.2015. godine usvojena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu, pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Leskovcu K 766/14 od 02.07.2015. godine, tako što je Viši sud u Leskovcu okrivljenog B.G. za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osudio na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca, dok je žalba branioca okrivljenog B.G. odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog B.G., advokat M.Ž., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom sudu ili da iste preinači tako što će okrivljenog B.G. osloboditi od optužbe za krivično delo koje mu je stavljeno na teret u ovom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeni sud tokom postupka povredio odredbe iz čl. 15, 16, 82, 83, 89, 91, 113, 123, 127, 128. i 138. ZKP, jer nije utvrdio postojanje činjenice - radnje izvršenja krivičnog dela, odnosno nije nijednim materijalnim dokazom utvrdio da je okrivljeni radnjom izvršenja kako mu se stavlja na teret naneo tešku telesnu povredu oštećenom. U tom smislu ističe da je u dokaznom postupku izveden dokaz veštačenjem od strane veštaka medicinske struke koji nije isključio mehanizam povređivanja oštećenog na drugi način, a jedini svedok tokom postupka – supruga oštećenog takođe nije mogla da posvedoči radnju izvršenja dela, s obzirom na to da istu nije videla, što nije mogao da učini ni oštećeni koji je u svom iskazu naveo da nije video radnju okrivljenog, pri čemu je okrivljeni tokom postupka negirao izvršenje predmetnog krivičnog dela.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz čl. 15, 16, 82, 83, 89, 91, 113, 123, 127, 128. i 138. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP , odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                             Janko Lazarević,s.r.