Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom se, bez numeričkog označavanja, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP-a, navodima da prvostepeni sud, u tačkama 1. i 2, izreke presude „dodaje“ odredbu člana 17. Pravilnika o kućnom redu u KPZ i okružnim zatvorima, kojom odredbom je određena obaveza upravnika zavoda na preispitivanje programa postupanja prema osuđenim licima najmanje jednom u tri meseca i donošenje odluke o naknadnom razvrstavanju - reklasifikaciji na bazi mišljenja komisije za reklasifikaciju a na predlog službe za prevaspitavanje, koja odredba po svojoj sadržini nema nikakve veze i ne odnosi se na okrivljenog G.M. i njegova ovlašćenja kao nadzornika i člana „mini-tima“ te sud na ovaj način, ubacivanjem „blanketa“ izlazi iz okvira optužnice odnosno svojom presudom prekoračuje optužnicu.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu ocenjuje kao neosnovane. Pobijanim pravnosnažnim presudama okrivljeni G.M. je oglašen krivim upravo za radnje i postupanje koje mu je stavljeno na teret optužnicom javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici. Preciziranjem izreke prvostepene presude, dodavanjem odredbe člana 17. Pravilnika o kućnom redu u kazneno-popravnim zavodima i okružnim zatvorima, u odnosu na dispozitiv optužnice javnog tužioca, nasuprot stavu branioca, ni u čemu nije povređen identitet optužnog akta, imajući u vidu da je izreka dopunjena činjenicama utvrđenim u zakonito sprovedenom postupku na glavnom pretresu, što je zakonsko ovlašćenje suda. Dakle, ovaj sud je našao da pobijane pravnosnažne presude nisu zahvaćene bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP-a, te da su suprotni navodi u zahtevu branioca neosnovani.

Zahtevom branioca okrivljenog G.M. se ukazuje, takođe, bez numeričkog označavanja, i na povredu krivičnog zakona - odredbu člana 439. tačka 1) ZKP-a, navodima da radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim ne sadrže činjenice i okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela primanja mita iz člana 367. stav 3. u vezi stava 2. KZ. Po stavu odbrane, predmetne radnje nisu vemenski opredeljene, što je suprotno odredbi člana 424. stav 1. tačka 1) ZKP kojom je tačno opredeljeno šta sve mora da sadrži izreka osuđujuće presude.

Međutim, navodima, u tački 1 izreke prvostepene presude, da je okrivljeni G.M. „... neutvrđenog dana meseca septembra 2007. godine, u Sremskoj Mitrovici ... od supruge osuđenika Đ.V., oštećene M.V., za sebe neposredno zahtevao poklon ... da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju bi morao izvršiti u vezi sa izvršenjem krivične sankcije ... te je neutvrđenog dana novembra meseca 2007. godine od M.V. primio novac ...“, jasno vremenski opredeljuju radnje okrivljenog G.M. za koje je oglašen krivim i osuđen. Pri tome, iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela, kao u izreci prvostepene presude u tački 1 i tački 2, proizlaze svi objektivni i subjektivni elementi bića krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 3. u vezi stava 2, KZ, te je na predmetne radnje okrivljenog G.M. pravilno primenjen zakon i iste su pravilno pravno kvalifikovane kao dva krivična dela primanje mita iz člana 367. stav 3. u vezi stava 2. KZ. S`obzirom na izloženo, Vrhovni kasacioni sud je našao da pobijanim pravnosnažnim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP-a, te su suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Osim navedenog, zahtevom branioca okrivljenog G.M. se ukazuje da je izreka presude nerazumljiva, da u presudi nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, a da su navedeni razlozi nejasni ... čime se suštinski ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP-a.

Navodima u zahtevu da je činjenično stanje nepravilno utvrđeno; da nije utvrđen oblik vinosti kako u odnosu na osnovni oblik krivičnog dela tako i u odnosu na kvalifikatornu okolnost; da nije utvrđeno da li je okrivljeni i kada preduzeo „službene radnje“, da se vezano za radnje okrivljenog ne bi moglo govoriti o predmetnom krivičnom delu već možda o nekom drugom krivičnom delu npr. trgovina uticajem ... se pobija pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja odnosno odredba člana 440. ZKP-a.

Međutim, s`obzirom da povrede odredaba člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) te člana 440. ZKP, nisu članom 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP predviđene kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, od strane okrivljenog preko branioca, Vrhovni kasacioni sud o ovim delovima zahteva nije meritorno odlučivao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov,s.r.                                                                                                  Dragiša Đorđević,s.r.