Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Ćurčić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povrede zakona iz član 438. stav 1. tačka 1) i 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Branilac je zahtevao i da bude pozvan na sednicu veća.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer smatra da je dana 13.11.2013. godne nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog AA, za produženo krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ. Prema navodima zahteva, prekida zastarelosti za predmetno krivično delo nije bilo, jer organi postupka u vezi sa ovim delom, za koje se okrivljeni tereti da ga je izvršio u vremenskom periodu od 28.02.2008. godine do 13.11.2008. godine, nisu ništa preduzimali sve do 23.06.2014. godine, kada je izmenjenim optužnim aktom prema stavu branioca, prvi put okrivljenom ovo krivično delo stavljeno na teret. S tim u vezi, branilac smatra da je krivični postupak protiv okrivljenog, sve do tada vođen isključivo za krivično delo iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ (delo iz prvobitno podnetog optužnog predloga od 19.09.2013. godine), jer prema navodima zahteva, između opisanog krivičnog dela iz prvobitno podnetog optužnog predloga i opisanog krivičnog dela u izmenjenom optužnom predlogu (od 23.06.2014. godine i 03.08.2015. godine) ne postoji činjenična istovetnost.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ne mogu se prihvatiti kao osnovani iz razloga što je od momenta podnošenja optužnog predloga Osnovnog javnog tužioca u Kruševcu od 19.09.2013. godine, a takođe i kasnije uključujući sve izmene optužnog akta, okrivljeni u osnovi gonjen za iste radnje, a naime da je kao odgovorno lice u zdravstvenom centru ... „BB“, unosio u službene isprave - lekarske recepte, neistinite podatke da označena lica imaju indikacije za propisivanje navedenog leka i da im je za terapiju isti potreban, iako ta lica nisu imala indikacije za propisivanje leka „roakutan“. Okrivljeni je dakle, u biti optužen za iste radnje krivotvorenja, tj.unošenja neistinitih podataka u službene isprave – lekarske recepte, a u pogledu kojih radnji je tokom postupka javni tužilac menjao pravnu kvalifikaciju, kojom sud u svakom slučaju nije vezan.

S tim u vezi, po oceni ovog suda, a nasuprot navodima zahteva, povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, nije učinjena pobijanim presudama, kojima su radnje okrivljenog kvalifikovane kao produženo krivično delo iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, jer je za ovo delo propisana kazna zatvora od tri meseca do pet godina, pa stoga nije nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog za navedeno krivično delo, jer nije proteklo za to potrebno vreme od pet godina (član 104. u vezi sa članom 103. tačka 5. KZ), od izvršenja dela (13.11.2008. godine), do preduzimanja prve procesne radnje tužioca (zahtev za sprovođenje istrage od 14.02.2012. godine), niti između drugih procesnih radnji tužioca i suda.

Iz napred iznetih razloga, neosnovano branilac okrivljenog ističe povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, smatrajući da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se ne mogu zasnivati, i u tom smislu ističe da su dokumenta – lekarski recepti koje je dostavio Republički fond za zdravstveno osiguranje – Filijala za ... okrug – ..., u ovom postupku bila u fotokopiji, te da takve neoverene fotokopije ne mogu predstavljati dokaz u postupku.

Po nalaženju ovoga suda, pitanje da li neoverena fotokopija isprave predstavlja dozvoljen dokaz, jeste faktičko pitanje u svakom konkretnom slučaju, i zavisi od toga da li postoji ili ne postoji sumnja u njenu autentičnost ili verodostojnost, a samim tim i da li je takva isprava podobna da služi kao dokaz kakve činjenice koja ima značaj za pravne odnose.

U vezi sa iznetim, a kako stranke tokom postupka prilikom izvođenja dokaza uvidom u predmetne fotokopije, nisu osporavale autentičnost i verodostojnost tih fotokopija, to je po oceni ovog suda, očigledno da u konkretnom slučaju navedene fotokopije ne predstavljaju dokaze na kojima se presuda ne može zasnovati, jer samo u slučaju ukoliko bi postojala sumnja u autentičnost i verodostojnost takvih isprava – fotokopija, sud bi bio dužan da njihovu autentičnost potvrdi izvođenjem drugih dokaza i tek ako pored toga i dalje ostane sumnja u autentičnost i verodostojnost takve isprave, ona ne bi bila podobna u smislu člana 112. tačka 26) KZ da služi kao dokaz u postupku.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored navedenog, branilac u vezi sa predmetnim lekarskim receptima, ističe i to da iz pisanih izjava medicinskih sestara koje su popunjavale označene recepte, proizilazi da su im šifre recepata „nejasne“, zatim da iz fotokopije recepta od 13.11.2008. godine, proizilazi da isti nije popunila nijedna sestra koja radi u službi, da se iz fotokopije recepta od 28.02.2008. godine vidi da šifra istog nije ispisana do kraja, kao i da je na fotokopiji recepta od 12.05.2008. godine, označena drugačija šifra u odnosu na onu utvrđenu izrekom pobijane pravnosnažne presude.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pobijanim presudama, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kome je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                                         Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić