Vrhovni kasacioni sud održao je sednicu veća u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca maloletnog R.N., jer veće nije našlo da bi prisustvo stranaka bilo od značaja za donošenje odluke, pa je nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je rešenjem Višeg suda u Vranju 1Km 29/14 od 30.01.2015. godine prema maloletnom R.N. na osnovu odredaba članova 17. i 78. stav 3. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica izrečena vaspitna mera pojačanog nadzora od strane organa starateljstva, koja će trajati najmanje 6 meseci, a najduže dve godine.

Istim rešenjem, određeno je da troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

Branilac maloletnog R.N. – advokat I.J. podneo je dana 05.03.2015. godine Višem sudu u Vranju troškovnik – specificirani zahtev za isplatu troškova postupka koji se odnose na nagradu i nužne izdatke branioca u skladu sa važećom advokatskom tarifom.

Navedeni zahtev branioca odbačen je kao neblagovremen pobijanim prvostepenim rešenjem, sa obrazloženjem da branilac maloletnog R.N. - advokat I.J., suprotno odredbi člana 262. stav 2. ZKP, zahtev za naknadu troškova nije istakao do završetka glavnog pretresa, odnosno sednice veća za maloletnike, već je to učinio pisanim podneskom od 05.03.2015. godine, i pored toga što, prema stavu prvostepenog suda, zahtev za naknadu troškova mora biti podnet od strane ovlašćenih lica samo do okončanja glavnog pretresa.

Prihvatajući u svemu kao pravilne stavove i razloge iz prvostepenog rešenja, drugostepeno veće Višeg suda u Vranju svojim rešenjem odbilo je kao neosnovanu žalbu branioca maloletnog R.N. - advokat I.J., izjavljenu protiv prvostepenog rešenja.

Postupajući na ovaj način, Viši sud u Vranju je pobijanim rešenjima učinio povredu zakona, i to konkretno odredbu člana 441. stav 4. u vezi sa članom 262. stav 2. ZKP, a što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog R.N. - advokat I.J.

Ocenjujući zahtev branioca maloletnog R.N. za naknadu troškova postupka neblagovremenim, sa obrazloženjem da je branilac bio u obavezi da zahtev podnese do okončanja glavnog pretresa, Osnovni sud u Vranju se u pobijanim rešenjima poziva na odredbu člana 262. stav 2. ZKP. Međutim, navedenom zakonskom odredbom, niti bilo kojom drugom odredbom krivičnog procesnog zakona, a ni drugim propisom kojim se uređuje naknada troškova u krivičnom postupku (Pravilnik o naknadi troškova u sudskim postupcima – ''Službeni glasnik RS'', broj 57/03 i 69/2011) nije propisana, izričito, obaveza branioca da zahtev za naknadu troškova odbrane postavi do završetka glavnog pretresa, već je odredbom člana 262. stav 2. ZKP (rečenica druga) propisano da se podaci o visini troškova i zahtev za njihovu naknadu mogu podneti najkasnije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenja koje odgovara presudi.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu koja proizilazi iz spisa predmeta – da je u konkretnom slučaju specifirani zahtev branioca maloletnog R.N. – advokata I.J. dostavljen sudu u okviru roka propisanog odredbom člana 262. stav 2. ZKP, to se osnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je taj zahtev podoban osnov za donošenje posebnog rešenja o visini troškova postupka, za koje je pravnosnažnim rešenjem, kojim je prema maloletniku izrečena vaspitna mera pojačanog nadzora od strane organa starateljstva, određeno da padaju na teret budžetskih sredstava.

Kako je, dakle, pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjena povreda zakona na štetu maloletnika, to je Vrhovni kasacioni sud usvajanjem zahteva za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog R.N. – advokata I.J., ukinuo pobijana rešenja i predmet vratio Višem sudu u Vranju na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, Viši sud u Vranju će imajući u vidu primedbe iznete u ovoj presudi, biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                         Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                    Nevenka Važić, s.r.