Presudom Višeg suda u Pirotu Kž1 107/23 od 06.03.2024. godine, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, preinačena je presuda Osnovnog suda u Dimitrovgradu K 152/23 od 23.11.2023. godine, tako što je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo nasilje u porodici iz član 194. stav 1. KZ i izrečena mu je uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci, sa rokom proveravanja u trajanju od dve godine. Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati Višem sudu u Pirotu na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara, kao i Osnovnom sudu u Dimitrovgradu na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude Kž1 107/23 od 06.03.2024. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Filip Aleksić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede krivičnog zakona, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijanu presudu preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za navedeno krivično delo i odloži izvršenje pravnosnažne presude u smislu člana 488. stav 3. ZKP.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav. 2 ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodima da je drugostepeni sud prekoračio optužbu na taj način što je okrivljeni drugostepenom presudom Kž1 107/23 od 06.03.2024. godine oglašen krivim za događaj od 06/07.05.2022. godine, dok je optužnim predlogom OJT u Pirotu Kt 292/22 od 04.11.2022. godine, okrivljenom stavljeno na teret da je krivično delo izvršio u toku noći 07.05.2021. godine. Prvostepena presuda koja je preinačena drugostepenom presudom, kao datum izvršenja krivičnog dela takođe navodi datum iz optužnog akta, odnosno događaj od 06/07.05.2021. godine.

Pored toga, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i bitnu povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, navodima da je nakon donošenja prvostepene presude, žalba izjavljena samo u korist okrivljenog, a u konkretnoj situaciji donošenjem drugostepene presude preinačena je prvostepena presuda na štetu okrivljenog. Ovo stoga što je, pored izmene datuma izvršenja krivičnog dela, izmenjeno i činjenično stanje, izostavljanjem radnji izvršenja koje su stavljene na teret okrivljenom, a za koje nije bilo dokaza da ih je izvršio. Na ovakav način sud, formalno u granicama svojih ovlašćenja, vrši uređenje optužnog akta mimo zahteva ovlašćenog tužioca, na koji način samo prividno umanjuje kriminalnu aktivnost okrivljenom, čime je povređeno načelo reformatio in peius.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržano u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmeđenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da između optužbe i presude mora postojati identitet u pogledu subjektivnih i objektivnih obeležja dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva i izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene i krivične sankcije.

U konkretnom slučaju pravnosnažna presuda se odnosi na isto lice – okrivljenog AA i na isto krivično delo - nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba odnosno nije povređen objektivni, ni subjektivni identitet optužbe i presude. Ovo imajući u vidu da su u odnosu na okrivljenog bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u dispozitivu optužnog akta i u izreci presude, odnosno postoji istovetnost činjeničnog opisa radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude Kž1 107/23 od 06.03.2024. godine, sa činjeničnim opisom u optužnom predlogu OJT u Pirotu Kt 292/22 od 04.11.2022. godine. Vreme izvršenja krivičnog dela ne predstavlja bitno obeležje krivičnog dela, pa navođenje različitog datuma izvršenja krivičnog dela u izreci presude, u odnosu na optužni akt, je greška u kucanju, kojom nije prekoračena optužba.

Odredbom člana 453. ZKP propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizlazi da je optužnim predlogom i prvostepenom presudom koja je preinačena drugostepenom presudom Kž1 107/23 od 06.03.2024. godine, okrivljeni oglašen krivim za isto krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i izrečena mu je ista krivična sankcija uslovna osuda kojom je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci sa rokom proveravanja u trajanju od dve godine. Izmena činjeničnog opisa u drugostepenoj presudi Kž1 107/23 od 06.03.2024. godine, kojom je preinačena prvostepena presuda, ogleda se u preciziranju radnji izvršenja koje je okrivljeni kritičnom prilikom preduzeo, a koje su tokom postupka dokazane, pa su iz izreke presude izbačene reči „...bacio na krevet, posle čega je nekoliko puta udario pesnicama i otvrenim šakama u predelu glave i tela, a kada je oštećena pala na pod...“, na koji način je sud pogodovao okrivljenom, smanjenjem kriminalne količine preduzetih radnji.

Samim tim, po nalaženju Vrhovnog suda, nižestepeni sud u ponovnom postupku, nije prekršio zabranu preinačenja na gore (reformatio in peius) propisanu odredbom člana 453.ZKP, s obzirom da presuda nije izmenjena na štetu okrivljenog ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela za koje je oglašen krivim pravnosnažnom presudom, ni u pogledu krivične sankcije, već je upravo suprotno navodima u zahtevu smanjena kriminalna količina i brojnost preduzetih radnji, odnosno izmene su izvršene u korist okrivljenog.

Shodno iznetom, po nalaženju Vrhovnog suda, drugostepeni sud nije učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da se presuda zasniva na dokazu na kome se ne može zasnivati i kao nezakoniti dokaz označava izveštaj Centra za socijalni rad, kao i iskaz svedoka – radnika Centra za socijalni rad BB, koji je izveštaj sačinio na osnovu iskaza oštećene, a ne na osnovu neposrednog saznanja, a dokazni predlog ispitivanja svedoka - radnika CSR Dimitrovgrad je izveden protivno odredbi člana 350. ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog suda, izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti se ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP propisano je da je „isprava“ svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koje se utvrđuju u postupku (član 83. stav 1. i 2.).

Članom 7. stav 1. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici propisano je da su za sprečavanje nasilja u porodici i pružanje zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih ovim zakonom nadležni policija, javna tužilaštva, sudovi opšte nadležnosti i prekršajni sudovi, kao nadležni državni organi i centri za socijalni rad, kao ustanove.

Po nalaženju ovog suda, zapisnik o izjašnjenju Centra za socijalni rad sačinjen je od strane ovlašćene institucije koju osniva Republika Srbija, za teritoriju opštine Dimitrovgrad, u skladu sa odredbama Porodičnog zakona i Pravilnika o organizaciji i normativima i standardima rada Centra za socijalni rad, koji sam po sebi, niti po načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa Ustavom, zakonikom o krivičnom postupku, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. Pri tome, ovaj izveštaj je sačinjen u postupku savetodavnog rada sa oštećenom VV i AA u predmetu br.02- 203/22-3 dana 18.05.2022.godine, kao i na zahtev oštećene da ponovo da izjavu dana 27.05.2022. godine.

Imajući u vidu da je predmetni zapisnik o izjašnjenju Centra za socijalni rad sačinjen od strane stručnog lica i u svemu prema pravilima struke i predstavlja ispravu izdatu od strane nadležnog državnog organa u zakonom propisanoj proceduri, koja je u smislu člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP podobna da se koristi u krivičnom postupku, to navedeni dokaz ne predstavlja nezakonit dokaz u smislu navoda zahteva za zaštitu zakonitosti, posebno imajući u vidu da upravo iz napred citirane odredbe Zakona o sprečavanju nasilja u porodici (član 7.), proizilaze ovlašćenja u pogledu sačinjavanja zapisnika u postupku prijave nasilja u porodici.

Pored toga, iskaz radnika Centra za socijalni rad – svedoka BB, koji se izjasnio u pogledu procedure koja se obavlja u okviru centra i samog toka uzimanja izjava od učesnika prilikom prijave nasilja u porodici i formiranja predmeta je u svemu dat u skladu sa odredbama člana 91. i 92. ZKP, te kao takav podoban da se koristi kao dokaz u krivičnom postupku.

Stoga Vrhovni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog da su pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitom dokazu.

Branilac okrivljenog AA, advokat Filip Aleksić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodeći da je okrivljeni osuđen za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, te da se radi o pogrešnoj pravnoj kvalifikaciji i da je okrivljeni trebalo da bude osuđen za prekršaj iz člana 9. Zakona o javnom redu i miru, koji je blaži po okrivljenog.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Odredbom člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

Odredbom člana 9. Zakona o javnom redu i miru propisana je kazna za prekršaj za učinioca koji vređanjem drugog ili vršenjem nasilja nad drugim ili pretnjom narušava javni red i mir.

Po oceni Vrhovnog suda, opis radnje izvršenja krivičnog dela iz člana 194. KZ i prekršaja iz člana 9. Zakona o javnom redu i miru je potpuno različit, a različiti su i zaštitni objekti, jer se odredbe Zakona o javnom redu i miru odnose na narušavanje javnog reda i mira, odnosno ovim odredbama se štiti javni red i mir kao zajedničko dobro, dok su kod krivičnog dela nasilje u porodici zaštitni objekt brak i porodica, odnosno zaštita članova porodice kada su u pitanju teže povrede njihovih osnovnih prava. Imajući u vidu suštinske razlike u obeležju radnje izvršenja, zaštitnom objektu i sankciji, te isključivo ovlašćenje javnog tužioca na preduzimanje krivičnog gonjenja, uz činjenicu da u radnjama okrivljenog stoje sva obeležja krivičnog dela nasilje u porodici, za koje je oglašen krivim, ovaj sud nalazi da su neosnovani navodi branioca okrivljenog da je povređen krivični zakon i da je u konkretnoj situaciji trebalo primeniti odredbe Zakona o javnom redu i miru.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud nalazi da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Filipa Aleksića, ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja povreda ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka u smislu člana 485. stav 4 ZKP, pa se Vrhovni sud u razmatranje iste nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković