Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog Dejana Čolanića, advokat Stefan Stajić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude preinači ili samo drugostepenu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe za delo za koje je oglašen krivim ili da pobijane presude ukine ili samo odluku donetu po redovnom pravnom leku i spise predmeta vrati na ponovno suđenje prvostepenom ili Apelacionom sudu;

- branilac okrivljenog Dejana Čolanića, advokat Dušan Drobnjaković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevima našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog su neosnovani u pogledu povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a neosnovan je i zahtev branioca okrivljenog advokata Stefana Stajića u pogledu povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok su u preostalom delu zahtevi nedozvoljeni, a zahtev branioca okrivljenog advokata Dušana Drobnjakovića nema ni zakonom propisan sadržaj.

Branioci okrivljenog Dejana Čolanića, advokat Dušan Drobnjaković i advokat Stefan Stajić su u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti naveli da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa obrazloženjem da iz izreke osuđujuće presude proizlazi nesporan zaključak da okrivljeni od oštećenog nikada nije tražio nikakav konkretan iznos novca, da se iz same presude ne vidi kakav je navodni zahtev okrivljeni uputio oštećenom, da nije postojala ozbiljna pretnja u cilju sticanja protivpravne imovinske koristi, niti je postojala radnja prinude, s obzirom da je oštećeni izjavio da se za sebe ne plaši i da oštećeni pretnju očigledno nije shvatio ozbiljno, te po navodima branilaca u krivičnom delu za koje je okrivljeni oglašen krivim, ne stiču se subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 1. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika.

Vrhovni sud iznete navode branilaca ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Krivično delo iznuda iz člana 214. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, silom ili pretnjom prinudi drugog da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine.

Iz izreke prvostepene presude proizlazi da je okrivljeni Dejan Čolanić oglašen krivim da je krivično deo iznuda izvršo tako što je u vreme i na mestu određenom u izreci presude „u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist pokušao da drugog, oštećenog AA iz ... prinudi da nešto učini na štetu svoje imovine, tako što je sa mobilnog telefona... pozvao oštećenog AA i tokom razgovora mu uputio pretnju da će ga baciti u jezero, gde ga neće niko naći, da će mu silovati i ubiti majku, te je baciti u jezero, ako mu ne da deo novca koji je zaradio vršeći uslužni prevoz traktor, a bio je svestan svog dela i hteo je njegovo izvršenje i nastupanje zabranjene posledice“.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret optužnim aktom javnog tužioca i za koje je oglašen krivim, proizlaze svi elementi krivičnog dela iznuda u pokušaju iz člana 214. stav 1. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika, kako subjektivni („bio je svestan svog dela i hteo je njegovo izvršenje i nastupanje zabranjene posledice“), tako i objektivni („u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, pokušao da drugog, oštećenog... prinudi da nešto učini na štetu svoje imovine... tokom razgovora mu uputio pretnju da će ga baciti u jezeru, gde ga neće niko naći, da će mu silovati i ubiti majku, te je baciti u jezero, ako mu ne da deo novca koji je zaradio...“), pri čemu ukazivanje branioca da oštećeni nije osetio strah nije od uticaja na postojanje ovog krivičnog dela, upravo imajući u vidu objektivna obeležja ovog krivičnog dela, te su suprotni navodi izneti u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog advokat Stefan Stajić je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i naveo da su sudovi prilikom odmeravanja vrste i visine krivične sankcije okrivljenog utvrdili da su ispunjeni uslovi za primenu člana 55a KZ, te je okrivljenom izrečena kazna iznad polovine raspona propisane kazne, iako je okrivljenom u konkretnom slučaju stavljeno na teret krivično delo koje je ostalo u pokušaju, pri čemu je odredbom člana 30. stav 2. KZ propisano da će se učinilac za pokušaj kazniti kaznom propisanom za krivično delo ili ublaženom kaznom.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti po oceni Vrhovnog suda ne mogu se prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 55a Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 35/2019, koji se primenjuje od 01.12.2019. godine), propisano je da će sud, za krivično delo učinjeno sa umišljajem, za koje je propisana kazna zatvora, izreći kaznu iznad polovine raspona propisane kazne pod sledećim uslovima:1) ako je učinilac ranije dva puta osuđen za krivično delo učinjeno sa umišljajem na zatvor od najmanje jednu godinu; 2) ako od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina.

Po nalaženju Vrhovnog suda odredba člana 55a KZ je imperativnog karaktera i kada su ispunjeni uslovi za njenu primenu, na učinioca krivičnog dela se obavezno primenjuje, pa i u situaciji kada postoje uslovi za ublažavanje kazne zatvora, pošto odredbom člana 55a KZ nisu propisani nikakvi izuzeci.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni Dejan Čolanić pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Prijepolju 3.K. br. 111/25 od 07.11.2025. godine oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela iznuda u pokušaju iz člana 214. stav 1. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 7 meseci, u koju mu je uračunato vreme provedeno na policijskom zadržavanju i u pritvoru. U obrazloženju navedene odluke navedeno je da su ispunjeni uslovi za primenu člana 55a KZ, te su navedene presude kojima je okrivljeni ranije dva puta osuđen za krivično delo učinjeno sa umišljajem na zatvor od najmanje 1 godinu, a osim toga je utvrđeno i da je po presudi Višeg suda u Beogradu 4K br. 196/22 od 07.03.2023. godine otpušten 12.12.2024. godine, odnosno da od dana otpuštanja okrivljenog sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela, proteklo manje od godinu dana.

Imajući u vidu navedeno, sudovi su pravilnom primenom krivičnog zakona, okrivljenom izrekli krivičnu sankciju, jer je ublažavanje kazne u ovoj situaciji isključeno imajući u vidu da je u članu 30. KZ ublažena kazna predviđena samo kao mogućnost, ukoliko sud oceni da postoje okolnosti koje to opravdavaju, dok je odredbom člana 55a KZ propisano da će se višestruki povratnik kao učinilac krivičnog dela, kazniti preko polovine raspona propisane kazne za to krivično delo, ne predviđajući lakši položaj ukoliko je isto ostalo u pokušaju. Dakle, date okolnosti na strani učinioca kod koga su ispunjeni uslovi iz člana 55a KZ, nemaju karakter i značaj okolnosti koje dozvoljavaju ublažavanje kazne, pa su suprotni navodi branioca okrivljenog, advokata Stefana Stajića ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog, advokat Stefan Stajić, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja u čemu se ogleda nezakonitost označenog dokaza – zapisnika o ispitivanju svedoka oštećenog AA, branilac osporava pravila o ispitivanju svedoka i ukazuje na eventualne sugestije tužioca nakon postavljanja pitanja i navođenja oštećenog na odgovor, te ukazuje na pogrešnu primenu člana 98. stav 3. ZKP.

Advokat Stefan Stajić u podnetom zahtevu takođe kao nezakonit dokaz označava i zapisnik o ispitivanju svedoka BB, koji je sačinjen dana 01.09.2025. godine pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Prijepolju i zapisnik o glavnom pretresu od 15.10.2025. godine, gde je BB ispitivana u svojstvu svedoka, a nezakonitost ovih dokaza se po navodima branioca okrivljenog ogleda u činjenici da je sud svedoka ispitao, iako ona nije bila prisutna prilikom kritičnog događaja 03.08.2025. godine o kojem je svedočila, te osporava verodostojnost njenog iskaza, čime suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i učinjenu povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac okrivljenog, advokat Dušan Drobnjaković, u podnetom zahtevu ukazuje da u konkretnom slučaju nije dokazano da je okrivljeni tražio novac od oštećenog, da ne postoji novčani iznos koji je okrivljeni navodno zahtevao, da komunikacija između okrivljenog i oštećenog ima karakter verbalnog konflikta, a ne iznude, te je eventualno reč o nepodobnom pokušaju s obzirom da je tražen deo nečega koji uopšte ne postoji, s obzirom da je oštećeni naveo da nije naplaćivao usluge, a kojim navodima branilac suštinski osporava činjenice utvrđene u pobijanim presudama i ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i učinjenu povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 98. stav 3. ZKP i člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, u ovim delovima, ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog, advokat Dušan Drobnjaković, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama izvršeno prekoračenje optužbe, odnosno ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. Međutim, kako ovu povredu branilac dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ne obrazlaže i ne pojašnjava u čemu se ova povreda ogleda, to je po oceni Vrhovnog suda podneti zahtev u ovom delu bez propisanog sadržaja u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti kako razloga za njegovo podnošenje, tako i obrazloženje u čemu se povreda konkretno sastoji, zbog čega je zahtev u ovom delu odbačen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković