Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog D.A., zbog dva krivična dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.A., advokata LJ.B.-M., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zaječaru K 571/14 od 28.09.2015. godine i Višeg suda u Zaječaru Kž1 27/16 od 15.03.2016. godine, u sednici veća održanoj 25.04.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.A., advokata LJ.B.-M., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zaječaru K 571/14 od 28.09.2015. godine i Višeg suda u Zaječaru Kž1 27/16 od 15.03.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru K 571/14 od 28.09.2015. godine okrivljeni D.A. je oglašen krivim da je izvršio dva krivična dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, za koje su mu najpre utvrđene pojedinačne novčane kazne u iznosima od po 30.000,00 dinara, pa je zatim osuđen na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 40.000,00 dinara, koju je obavezan da plati u roku od tri meseca od pravnosnažnosti presude, a u slučaju da istu ne plati u ostavljenom roku određeno je da će sud istu zameniti kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan zatvora. Okrivljeni D.A. je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 2.000,00 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka oštećenih I.R. i G.Đ. iznos od 111.980,00 dinara, u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude. Privatni tužilac I.R. i oštećena G.Đ. su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu.

Presudom Višeg suda u Zaječaru Kž1 27/16 od 15.03.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog D.A., a presuda Osnovnog suda u Zaječaru K 571/14 od 28.09.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podnela branilac okrivljenog D.A., advokat LJ.B. – M., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog D.A. oslobodi od optužbe da je učinio krivična dela koja su mu privatnom tužbom stavljena na teret.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u uvodu zahteva označava povrede zakona iz člana 438. stav 2. tač. 1) i 2) ZKP, a u obrazloženju zahteva ističe da je prvostepeni sud odluku zasnovao isključivo na svedočenjima samih privatnih tužilaca iako su oni i te kako zainteresovani za ishod postupka, pri čemu iz iskaza saslušanih svedoka koji su predloženi od privatnih tužilaca, ne proizilazi da su ti svedoci čuli da je okrivljeni privatnim tužiocima uputio reči uvrede, što je i okrivljeni negirao tokom postupka u svojoj odbrani u kojoj je istakao da kritičnom prilikom nije imao nameru nikoga da omalovažava. Branilac smatra da bi sud bio uveren u istinitost navoda privatnih tužilaca mora da postoji još neki dokaz koji potvrđuje njihove navode, kojeg u konkretnom slučaju nema, pa je prvostepeni sud bio u obavezi da u smislu člana 16. ZKP predmet reši u korist okrivljenog.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog iako ističe povrede zakona iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP, u suštini osporava ocenu dokaza i istom utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, kao ni razloga iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja i to na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                               Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                         Janko Lazarević,s.r.