Rešenjem Osnovnog suda u Subotici Kv.801/24 od 15.01.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, koja je izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici Kppr.529/24 od 21.10.2024. godine.

Zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih rešenja podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Borislav Šušnjar, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da ga podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijana rešenja i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači i vrati oduzeti novac a aparate za igre na sreću.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Podnetim zahtevom branilac okrivljenog ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, u obrazloženju navedene povrede zakona ne ukazuje se na koji način je povređen krivični zakon, već navodi da je izreka pobijanog rešenja u suprotnosti sa razlozima datim u obrazloženju, te da je obrazloženje šturo i nema ključnih razloga za oduzimanje navedenih predmeta, na koji način se suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored navedenog zahtevom se navodi i da ne postoji ni jedan dokaz, niti je izveden bilo koji dokaz koji upućuje na ovakvo rešenje za navedene aparate. Okrivljeni je po stavu branioca imao dozvolu nadležnog organa, isti aparati su bili prijavljeni i dobili su markice a prostor u kome su se nalazili ispunjavao je sve uslove predviđene propisima. Prema navodima zahteva ne postoji ni jedan dokaz da je oduzimanje navedene stvari neophodno radi zaštite interesa opšte bezbednosti ili razloga morala imajući u vidu da se radi o novcu i o aparatima za priređivanje igara na sreću. Takođe branilac ističe da ne postoji opasnost da će oduzeti predmeti ponovo biti upotrobljeni za izvršenje krivičnog dela, jer aparati nisu u svojini okrivljenog. Ni sud, ni tužilaštvo nisu utvrdili da aparati i novac proističu iz krivičnog dela i da su predmet izvršenja krivičnog dela odnosno nelegalno organizovanih igara na sreću i nelegalnih uplata, jer okrivljeni nije oglašen krivim pa samim tim ni sumnje vezano za navedeno nisu dokazane

Na ovaj način branilac okrivljenog suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ocenu dokaza datu od strane suda, dajući sopstvenu ocenu izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim presudama.

Kako, dakle, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih rešenja, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza datu od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Borislava Šušnjara odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković