Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, advokat Danilo Nikolić ističe da je pogrešan stav nižestepenih sudova da se odredbe člana 552. stav 1. ZKP i 62. stav 1. KZ mogu primeniti isključivo u situaciji kada je određeno lice osuđeno na više kazni, a ne i kada je licu izrečeno više mera bezbednosti. Po oceni branioca, činjenica je da zakon ne poznaje spajanje i izricanje jedinstvene mere bezbednosti, ali da ta mogućnost mora postojati, odnosno sud je morao primeniti analogiju, odnosno tumačenje po sličnosti i na taj način rešiti pravnu prazninu koja postoji. Ova iz razloga što su u konkretnom slučaju okrivljenom izrečeno više mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, čime su sudovi pogrešno postupili, te su morali usvojiti zahtev za izricanje jedinstvene mere bezbednosti i na taj način otkloniti svoje propuste. Branilac još ističe da su nižestepeni sudovi previše restriktivno tumačili odredbe člana 552. stav 1. ZKP, te ukoliko prva mera bezbednosti bude obustavljena nakon sprovedenog lečenja zbog prestanka potrebe za daljim lečenjem i čuvanjem u zdravstvenoj ustanovi, AA će biti upućen na novo lečenje na osnovu kasnijih rešenja. Na ovaj način, branilac okrivljenog suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da su rešenjima Osnovnog suda u Nišu K.br.10/24 od 13.03.2025.godine, K.br.626/23 od 29.05.2024.godine, K.br.962/22 od 28.12.2022.godine i Osnovnog suda u Prokuplju K.br.89/23 od 19.03.2024.godine prema okrivljenom AA izrečene mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, te je svim rešenjima određeno da će se mere obustaviti kada se utvrdi da je prestala potreba za lečenjem i čuvanjem AA u zdravstvenoj ustanovi i uz obavezu zdravstvene ustanove da sud na svakih devet meseci obaveštava o daljoj potrebi lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi.

Odredbom člana 60. stav 2. tačka 2) KZ propisano je da će sud, ako je za krivično delo u sticaju utvrdio kazne zatvora, jedinstvenu kaznu izreći tako što će povisiti najveću utvrđenu kaznu zatvora, s tim da jedinstvena kazna ne sme dostići zbir utvrđenih kazni, niti preći 20 godina zatvora.

Odredbom člana 62. stav 1. KZ je propisano da ako se osuđenom licu sudi za krivično delo učinjeno pre nego što je započelo izdržavanje kazne po ranijoj osudi ili za krivično delo učinjeno za vreme izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora, sud će izreći jedinstvenu kaznu za sva krivična dela primenom odredaba člana 60. ovog zakonika, uzimajući ranije izrečenu kaznu kao već utvrđenu, a kazna ili deo kazne koje je osuđeni izdržao uračunaće se u izrečenu kaznu zatvora.

Odredbom člana 78. KZ je propisano da u okviru opšte svrhe krivičnih sankcija, svrha mera bezbednosti je da se otklone stanja ili uslovi koji mogu biti od uticaja da učinilac ubuduće ne vrši krivična dela.

Odredbom člana 81. stav 1. KZ je propisano da će sud učiniocu koji je krivično delo učinio u stanju bitno smanjene uračunljivosti izreći obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi, ako s obzirom na učinjeno krivično delo i stanje duševne poremećenosti utvrdi da postoji ozbiljna opasnost da učinilac učini teže krivično delo i da je radi otklanjanja ove opasnosti potrebno njegovo lečenje u takvoj ustanovi. Stavom 2. istog člana je propisano da ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana, sud će izreći obavezno lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi učiniocu koji je u stanju neuračunljivosti učinio protivpravno delo predviđeno u zakonu kao krivično delo, a stavom 3. navedenog člana da će meru iz stava 1. i 2. sud obustaviti kada utvrdi da je prestala potreba za lečenjem i čuvanjem učinioca u zdravstvenoj ustanovi.

Odredbom člana 552. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se postupak za izricanje jedinstvene kazne pokreće na zahtev javnog tužioca ili osuđenog i njegovog branioca ako je protiv istog osuđenog u dve ili više presuda izrečeno više kazni, a nisu primenjene odredbe o odmeravanju jedinstvene kazne za dela u sticaju.

Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno postupili kada su odbili zahtev branioca okrivljenog za izricanje jedinstvene mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja u zdravstvenoj ustanovi, iz razloga što se odredbe člana 62. stav 1. KZ i 552. stav 1. tačka 1) ZKP odnose isključivo na kazne kao vrste krivičnih sankcija, te nema osnova da se navedene odredbe po analogiji primene i na mere bezbednosti. Po oceni Vrhovnog suda, mera bezbednosti obaveznog psihijatrisjkog lečenja u zdravstvenoj ustanovi služi da se otkloni opasnost da učinilac ponovo učini krivično delo usled određenog duševnog poremećaja, pa se mera više neće primenjivati kada prestane potreba za lečenjem i čuvanjem okrivljenog, a što je predviđeno i odredbama člana 78. i 81. stav 3. KZ. Samim tim su neosnovani navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti da postoji mogućnost da ukoliko prestane potreba za daljim lečenjem i čuvanjem okrivljenog po jednoj meri bezbednosti, da će okrivljeni po automatizmu biti upućen na lečenje po ostalim rešenjeima, iz razloga što navedene mere nisu same sebi svrha, već se primenjuju isključivo ukoliko za to postoji potreba, a ukoliko potreba za lečenjem okrivljenog prestane, ostale mere bebednosti će postati bespredmetne i neće se primenjivati prema okrivljenom.

Prema tome, kada je okrivljenom izrečeno više mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, kao što je to u konkretnom predmetu slučaj, ne mogu se primeniti odredbe člana 552. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 62. stav 1. KZ, pa se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa obrazloženjem da sud nije okrivljenom izrekao jedinstvenu meru bezbednosti.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković