Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 54/16 od 17.02.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog I.Č., a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog I.Č., advokat O.P., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP i bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovni postupak.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.Č. je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog I.Č., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane pravnosnažne presude zasnovane na bitnim povredama odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i tačka 3) ZKP, jer nemaju dokaznog i činjeničnog utemeljenja kojim bi se potkrepila tačnost utvrđenja da se predmetni događaj zaista i desio a posebno na način kako je to utvrđeno izrekom prvostepene presude, kojim navodima se, po nalaženju ovoga suda, pravnosnažne presude u suštini osporavaju i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Nadalje, branilac u zahtevu ističe i to da su iskazi oštećenih neistiniti i usmereni na lažno optuživanje okrivljenog zbog čega je prema stavu branioca nejasno na osnovu čega prvostepeni sud utvrđuje da su u radnjama okrivljenog sadržana obeležja predmetnog krivičnog dela. U vezi sa tim branilac u zahtevu navodi da su nižestepeni sudovi propustili da cene subjektivna svojstva oštećenih i činjenice koje kompromituju njihove iskaze kao i iskaz svedoka S.B. i obavljenu radnju suočenja između okrivljenog i oštećenog D.L. Po oceni ovoga suda izloženim navodima branilac okrivljenog osporava ocenu takođe izvedenih dokaza od strane suda, a posebno iskaza oštećenih saslušanih u svojstvu svedoka i pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnim presudama.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje da pobijane presude ne sadrže ocenu dokaza niti razloge o objektivnim i subjektivnim elementima bića krivičnog dela i krivici okrivljenog. Na taj način branilac okrivljenog, iako se poziva na povredu krivičnog zakona iz člana 439. ZKP, iznetim navodima zahteva ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da drugostepeni sud nije dao ocenu žalbenih navoda kojima je ukazivano na napred navedene propuste prvostepenog suda, čime se ukazuje na povredu člana 460. ZKP učinjenu od strane drugostepenog suda.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog, čija su prava ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda Zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 2) i tačka 3) ZKP i člana 460. ZKP, istaknutih u predmetnom zahtevu, niti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.Č., ocenjen kao nedozvoljen.

Nadalje, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da član 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima podrazumeva da se osuda ne može zasnivati na pretpostavkama o radnji i umišljaju, već jedino na materijalnim dokazima koji su potpuno i nesporno izvedeni, koju odredbu su nižestepeni sudovi a u sklopu definisane pretpostavke nevinosti zanemarili kao i da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređeno pravo okrivljenog na pravično suđenje i pravo na odbranu, čime branilac ukazuje na povredu prava okrivljenog u smislu člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP.

Imajući u vidu da je odredbom člana 484. ZKP, propisano da se u slučaju podnošenja zahteva po osnovu iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog Zakonika mora dostaviti i odluka Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, a da branilac okrivljenog uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojima je utvrđeno da je povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog u postupku, koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je zahtev za zaštitu branioca okrivljenog u odnosu na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, nema propisan sadržaj.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP, odlučeno je kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                   Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                              Janko Lazarević,s.r.