.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 487/2017
30.05.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 280. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. Vladimira Jankovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K 1463/11 od 03.03.2016. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1679/16 od 20.01.2017. godine, u sednici veća održanoj 30.05.2017. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K 1463/11 od 03.03.2016. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1679/16 od 20.01.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu K 1463/11 od 03.03.2016. godine okrivljeni BB, AA, VV i GG oglašeni su krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 280. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika i osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po jedne godine.
Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Kž1 1679/16 od 20.01.2017. godine, delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenih BB, VV, GG i AA preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni tako što je okrivljene, za krivično delo za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim, osudio na kazne zatvora u trajanju od po osam meseci koje kazne će se izvršiti tako što će ih osuđeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuju, uz primenu elektronskog nadzora, s`tim da iste ne smeju napuštati osim u slučajevima propisanim Zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija i da, ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napuste prostorije u kojima stanuju sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrže u zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok je u preostalom delu žalbe branilaca okrivljenih kao i žalbu OJT u Kragujevcu odbio kao neosnovane i prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, adv. Vladimir Janković zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) i stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan, ukine prvostepenu i - ili drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje Osnovnom sudu u Kragujevcu ili Apelacionom sudu u Kragujevcu ili da obe presude preinači i AA oslobodi od optužbe.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom četiri navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim ili žalbenim sudom - član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4) ZKP.
Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP i povredu zakona iz člana 439. ZKP, koje povrede predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, u obrazloženju navedenih povreda branilac navodi da optužba nije u potpunosti rešena jer su tri optužena osuđena za apsolutno identičnu radnju izvršenja, kao samostalni izvršioci a ne kao saučesnici, da se njihove radnje moraju razlikovati, da je bilo nužno da se nižestepeni sudovi odrede ko je od okrivljenih čime doprineo radnji izvršenja, zatim analizira Zakon o planiranju i izgradnji, objašnjava odgovornost izvođača radova - „DD“ DOO, podizvođača „ĐĐ“ DOO, objašnjava zadatke izvođača i podizvođača, ugovore koji su međusobno zaključili, zatim navodi da okrivljeni AA nije zaposlen ni kod izvođača ni kod podizvođača radova, da je AA izradio elaborat o bezbednosti i zdravlju na radu i predvideo adekvatne mere zaštite, kojih se radnici nisu pridržavali, što nije odgovornost okrivljenog, objašnjava hijerarhiju odnosa i relacije između radnih zadataka i odgovornosti za bezbednost i zdravlje ljudi na radu, iznosi sadržinu iskaza saslušanih svedoka, zatim analizira Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ...
Iznetim navodima zahteva branilac u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom, te dakle ukazuje na razloge zbog kojih, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.
Osim toga, branilac kao razlog podnošenja zahteva navodi i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP, međutim, osim formalnog označavanja zakonske odredbe kao razloga za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, branilac u zahtevu ne daje obrazloženje u čemu se sastoji navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP, što je obaveza podnosioca zahteva u smislu odredbe člana 484. ZKP. Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti vezan razlozima (član 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP), delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu, u smislu člana 489. stav 1. ZKP, što znači da sud, odlučujući o zahtevu, ukoliko razlozi za označene povrede zakona nisu izričito navedeni, nema zakonsko ovlašćenje da po službenoj dužnosti ocenjuje u čemu se sastoji povreda zakona na koju se branilac poziva u zahtevu.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ocenio nedozvoljenim i, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 484. i 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Dragana Vuksanović, s.r. Zoran Tatalović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
