Branilac okrivljenog AA – advokat Luka Jovović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Somboru Kž1 38/19 od 09.03.2020. godine, s tim što iz obrazloženja proizilazi da zahtev podnosi i protiv prvostepene presude, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP i zbog povrede odredaba člana 261. stav 2. tačka 7) u vezi člana 265. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da su i prvostepeni i drugostepeni sud propustili da cene karakter i kvalitet izgovorenih reči od strane okrivljenog – „Neće me niko isterati iz kuće, ako treba zapaliću je“, a koje reči prema stavu branioca ne mogu imati karakter bezobzirnog ponašanja kojim bi se ugrozilo duševno stanje članova porodice, jer je ovako formulisana navodna pretnja oštećenima uslovnog karaktera, te ne može imati bitne elemente krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ. Stoga, prema navodima zahteva, u konkretnom slučaju ne postoji predmetno krivično delo, pa je sud povredio zakon na štetu okrivljenog oglašavajući ga krivim zbog predmetnog krivičnog dela.

Izloženi navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem, ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice.

Po oceni ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude, u kojoj je navedeno da je okrivljeni kritičnom prilikom, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, te svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, bezobzirnim ponašanjem ugrozio duševno stanje članova svoje porodice – svoje majke BB i svog brata VV, na taj način što je pričajući telefonom izašao na prozor od kuće koji gleda prema terasi na kojoj su bili oštećeni i izgovorio reči „Neće me niko isterati iz kuće, ako treba zapaliću je“, koje reči su jasno čuli oštećeni koji sa njim žive u zajedničnom domaćinstvu, a što je izazvalo strah kod oštećenih, pri čemu je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, jasno proizilazi sa se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva objektivna i subjektivna obeležja dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, zbog kojih je pravnosnažnom presudom i oglašen krivim.

Pri tome reči koje je okrivljeni izgovorio kritičnom prilikom, suprotno navodima izloženim u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni ovoga suda, imaju karakter drskog i bezobzirnog ponašanja kojim se ugrožava spokojstvo članova porodice i ne predstavlja „navodnu pretnju oštećenima, koja je uslovnog karaktera“, kako to neosnovano ističe branilac okrivljenog u podnetom zahtevu.

Stoga zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu kojim se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjen neosnovanim.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje se i na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, pa kako navedena povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kog je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbacio kao nedozvoljen, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP.

Pored toga, u uvodu zahteva ukazuje se na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, kao i na povredu odredaba člana 261. stav 2. tačka 7) u vezi sa članom 265. stav 1. ZKP, što bi predstavljalo povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a zbog kojih povreda je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenima preko branilaca.

Međutim, kako branilac u obrazloženju zahteva nijednom rečju ne ukazuje u čemu se navedene povrede zakona sastoje, to zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva opredeljenje o kojoj tačno povredi zakona je reč i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Stoga je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, odnosno zbog toga što nema zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                 Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić