Istom presudom oštećeni BB i VV su upućeni da istaknute imovinskopravne zahteve ostvare u parničnom postupku. Okrivljeni AA je obavezan da plati sudu na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara, te na ime troškova unapred isplaćenih iz budžetskih sredstava suda solidarno sa okrivljenim GG iznos od 24.322,5 dinara, a sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1-263/16 od 24.05.2016. godine, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu, preinačena je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 9K-1762/13 od 28.09.2015. godine u odnosu na okrivljene AA i GG u delu odluke o krivičnim sankcijama, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenima AA i GG za krivična dela za koja su prvostepenom presudom oglašeni krivim zadržao pojedinačno utvrđene kazne zatvora i zatim ih osudio na jedinstvene kazne zatvora u trajanju od po 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci u koje im se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 25.07.2013. godine do 24.09.2013. godine, dok je prvostepena presuda u odnosu na okrivljenog DD ukinuta i u tom delu je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, a žalbe branilaca okrivljenih AA i GG su odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda je u odnosu na ove okrivljene u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA - advokat Novak Roganović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine presude Osnovnog suda u Kragujevcu 9K-1762/13 od 28.09.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1-263/16 od 24.05.2016. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Naime, ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 121. stav 1. i stav 2. u vezi člana 33. KZ, branilac okrivljenog AA u zahtevu ističe da su nižestepeni sudovi pogrešno pravno kvalifikovali krivična dela bliže opisana pod tačkama 1, 2. i 3. izreke prvostepene presude, obzirom da u činjeničnim opisima ovih krivičnih dela ne postoji opis radnje izvršenja za svakog okrivljenog posebno, već se samo navodi da su okrivljeni zajedničkim delovanjem udarcima rukama i nogama oštećenima naneli teške telesne povrede, zbog čega se po mišljenju odbrane može raditi samo o krivičnom delu učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer iz činjeničnih opisa krivičnih dela, utvrđenih pod tačkama 1, 2. i 3. izreke prvostepene presude, jasno i nedvosmisleno proizilaze sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela teška telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 121. stav 2. u vezi člana 33. KZ (bliže opisano pod tačkom 1. izreke) i dva krivična dela teška telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 121. stav 1. u vezi člana 33. KZ (bliže opisana pod tačkama 2. i 3. izreke), pri čemu je jasno opisana radnja izvršenja predmetnih krivičnih dela za koja je okrivljeni AA optužen i pravnosnažno oglašen krivim. Dakle, kako je sud pravilno pravno kvalifikovao krivično-pravne radnje okrivljenog AA bliže opisane pod tačkama 1, 2. i 3. izreke prvostepene presude, to se stoga, po nalaženju ovoga suda, neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, isticanjem da je prvostepeni sud propustio da u izreci presude navede radnju izvršenja za osnovni oblik krivičnog dela iz člana 344. stav 1. KZ, već je naveo samo posledicu krivičnog dela u vidu lakih telesnih povreda, zbog čega se po mišljenju odbrane može raditi samo o krivičnom delu laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, za koje se krivično gonjenje preduzima po privatnoj krivičnoj tužbi.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su neosnovani iz razloga jer iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog pod tačkom 4. izreke prvostepene presude proizilaze sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je okrivljeni AA optužen i pravnosnažno oglašen krivim. Naime, činjenični opis krivičnog dela sadrži kako radnju izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ koja se sastoji u zlostavljanju drugog, vršenju nasilja prema drugom i drskom i bezobzirnom ponašanju, tako sadrži i posledicu krivičnog dela koja se sastoji u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana i težem remećenju javnog reda i mira, a navedena je i kvalifikatorna okolnost težeg oblika krivičnog dela iz člana 344. stav 2. KZ - nanošenje lake telesne povrede oštećenom ĐĐ prilikom izvršenja osnovnog oblika dela iz stava 1. člana 344. KZ.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Pored toga, u obrazloženju zahteva se navodi i da nije na nesumnjiv način utvrđeno da je okrivljeni AA u saizvršilaštvu sa ostalim okrivljenima učinio tri krivična dela teška telesna povreda za koja je oglašen krivim, jer nije utvrđeno kojom od više preduzetih radnji su oštećenima nanete teške telesne povrede i ko je zapravo te radnje preduzeo, a koji navodi branioca okrivljenog po nalaženju ovoga suda predstavljaju osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnim odlukama i ukazivanje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova.

Imajući u vidu da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti pravnosnažne presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, te zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Novaka Roganovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na ovu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                      Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić