Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 broj 21/23 od 14.02.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Miloša Živanovića, a presuda Osnovnog suda u Jagodini K broj 189/21 od 12.12.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Miloš Živanović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje sa nalogom da se postupak održi pred potpuno izmenjenim većem, ili da pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te po oceni navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeni sud, pored ostalog, svoju odluku zasnovao na zapisniku o prepoznavanju lica PU Jagodina od 09.01.2019. godine, na kom zapisniku se ne može zasnovati sudska odluka obzirom da ovaj dokaz nije izveden u skladu sa odredbama ZKP, jer je advokat Igor Petrović, koji je prisustvovao sačinjavanju ovog zapisnika u svojstvu svedoka, u momentu sačinjavanja zapisnika imao status svedoka u istom krivičnom predmetu.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

I pored toga što je tačno zapažanje branioca okrivljenog – da je na zapisniku o prepoznavanju lica okrivljenog AA od strane svedoka BB od 09.01.2019. godine, navedeno da je ovoj dokaznoj radnji prisustvovao branilac Igor Petrović, iz spisa predmeta proizilazi da je Igor Petrović imao samo svojstvo svedoka u ovom postupku, obzirom da je u ovom svojstvu saslušan dana 25.12.2018. godine u Osnovnom javnom tužilaštvu, dok je branilac okrivljenog bio advokat Ivan Milošević, a kako to proizilazi iz punomoćja koje je potpisao lično okrivljeni AA.

Kako je iz navedenog očigledno da je advokat Igor Petrović u tom postupku imao samo svojstvo svedoka i da nije postupao kao branilac okrivljenog AA, te pri činjenici da je prepoznavanje obavljeno u svemu u skladu sa odredbama člana 100. u vezi člana 90. stav 3. ZKP, te su neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da su nižestepene presude donete uz bitnu povredu odredaba krivčnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, i da su zasnovane na nezakonitom dokazu. Stoga je zahtev u ovom delu odbijen kao neosnovan.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, odnosno zbog toga što nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljenog je, ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, u podnetom zahtevu naveo i da je „sporna upotreba iskaza svedoka BB“ prema kom je doneta osuđujuća presuda, obzirom da njegov iskaz nije potkrepljen drugim materijalnim dokazima, a posebno iskazima ostalih saslušanih svedoka, zbog čega je prema navodima zahteva iskaz ovog svedoka „ostao u potpunosti usamljen u odnosu na druge dokaze“.

Kako se izloženim navodima zahteva ne navodi konkretno zbog čega je u smislu odredbe člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP iskaz svedoka BB nezakonit, već se u suštini ukazuje na pogrešnu ocenu verodostojnosti ovog iskaza od strane nižestepenih sudova, odnosno na pogrešnu ocenu dokaza, iz kog razloga nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, međutim u obrazloženju zahteva ne navodi na koji način je nižestepenim presudama povređen zakon po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, već s tim u vezi navodi da je „nejasno, niti sud obrazlaže na koji je tačno način okrivljeni preduzimao radnje u smislu pomaganja u vezi člana 35. KZ, niti to proizilazi iz dokaza u spisima“ uz sopstveni zaključak da nije jasno da li se radi o pomaganju i kojim konkretno radnjama pomaganja, ili se eventualno radi o podstrekavanju, u vezi člana 34. KZ, uz zaključak da „osim kontradiktorne izjave okrivljenog BB ne stoji nijedan dokaz da je okrivljeni na bilo koji način učestvovao u izvršenju predmetnog krivičnog dela". Kako se izloženim navodima zahteva ukazuje u suštini na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, iz kojih razloga nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni sud i u ovom delu podneti zahtev odbacio kao nedozvoljen.

U obrazloženju zahteva, branilac ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, međutim ne navodi konkretno u čemu se ova povreda zakona sastoji, pa obzirom da odredba člana 484. ZKP, koja propisuje obavezan sadržaj zahteva, podnosioca zahteva obavezuje da pored formalnog označavanja zakonskih odredbi kao razloga za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u zahtevu i obrazloži istaknute povrede zakona, koje branilac okrivljenog nije obrazložio u konkretnom slučaju, imajući u vidu da je Vrhovni sud prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti vezan razlozima, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. tačka 1) ZKP, i nema zakonsko ovlašćenje da po službenoj dužnosti ocenjuje u čemu se sastoje povrede zakona na koje se zahtevom ukazuje, to je podneti zahtev u ovom delu odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, odnosno zbog toga što nema zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Milena Rašić s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić