.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 490/2016
14.06.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog P.A. i dr., zbog produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog P.A., advokata M.A. i branioca okrivljenog N.R., advokata M.M., podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Leskovcu K 87/14 od 02.07.2015. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 763/15 od 03.02.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 14.06.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJU SE kao nedozvoljeni zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih P.A. i N.R., podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Leskovcu K 87/14 od 02.07.2015. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 763/15 od 03.02.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Leskovcu K 87/14 od 02.07.2015. godine, oglašeni su krivim i to: okrivljeni N.R., zbog produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je utvrđena kazna zatvora u trajanju od dve godine, za krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je utvrđena kazna zatvora u trajanju od dve godine, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i tri meseca u koju se uračunava vreme zadržavanja i vreme provedeno u pritvoru od 12.07.2010. do 05.08.2010. godine i okrivljeni P.A. zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, u koju se uračunava vreme zadržavanja od 20.07.2010. godine od 10,35 časova pa do 17,20 časova istog dana. Istom presudom okrivljeni su obavezani da plate sudu na ime troškova krivičnog postupka i to okrivljeni N.R., iznos od 47.135,00 dinara, a okrivljeni P.A., iznos od 9.425,00 dinara, kao i da plate sudu na ime sudskog paušala iznose od po 20.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Od okrivljenog N.R. je primenom člana 91. i 92. KZ, oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom u iznosu od 80.000,00 dinara, a P. „P. R.“, je upućena da imovinsko pravni zahtev prema okrivljenom N.R. ostvari u parničnom postupku.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 763/15 od 03.02.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Leskovcu i branilaca okrivljenih P.A. i N.R., a prvostepena presuda je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:
branilac okrivljenog P.A., advokat M.A., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 3. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za predmetno krivično delo; i
branilac okrivljenog N.R., advokat M.M., zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i 3), člana 462. stav 3. i člana 16. ZKP, sa predlogom da se zahtev usvoji i pobijane pravnosnažne presude ukinu, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak kao i da branilac i okrivljeni u smislu člana 488. stav 2. ZKP, budu obavešteni o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP, održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih P.A. i N.R. su nedozvoljeni.
Branilac okrivljenog P.A., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je prvostepeni sud, kada je odlučivao o krivičnoj odgovornosti okrivljenog, pogrešno cenio izvedene dokaze i to: spisak zaposlenih koji su ispunjavali uslove da budu tehnološki višak koji okrivljeni P.A. nije potpisao niti je učestvovao u njegovom sastavljanju što su potvrdili saslušani svedoci, kao i dokaze u pogledu radnopravnog statusa ovih zasposlenih odnosno iskaz svedoka S.P. iz koga proizlazi suprotno od onog što je utvrđeno pravnosnažnim presudama, čime su, prema navodima zahteva, povređene odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) u vezi člana 460. stav 3. ZKP.
Po nalaženju ovoga suda iznetim navodima zahteva branilac okrivljenog ceni izvedene dokaze tokom postupka i iznosi svoje činjenične zaključke o izvršenju krivičnog dela u pitanju od strane okrivljenog, a koji zaključci su drugačiji od onih utvrđenih pobijanom presudom, na koji način branilac pravnosnažnu presudu u suštini pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja što u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne može biti predmet ispitivanja po ovom vanrednom pravnom leku, zbog čega je zahtev branioca okrivljenog P.A. ocenjen kao nedozvoljen.
Branilac okrivljenog N.R. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da prvostepeni sud, nakon ukidanja ranije prvostepene presude nije postupio u celosti po nalozima i primedbama drugostepenog suda te da je time učinjena povreda Zakona iz člana 462. stav 3. ZKP, da su razlozi drugostepene presude nerazumljivi i protivrečni, čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, da je izreka pravnosnažne presude nerazumljiva što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, da je izreka pravnosnažne presude protivrečna sama sebi u smislu člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, i da sud prilikom ocene dokaza i utvrđivanja činjenica nije pravilno primenio odredbu člana 16. ZKP, čime je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP.
Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog shodno ograničenju njegovih prava pravima koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog napred navedenih povreda odredaba krivičnog postupka, istaknutih u zahtevu branioca okrivljenog N.R. niti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.R. ocenjen kao nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Vesna Veselinović,s.r. Janko Lazarević,s.r.
