Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 804/21 od 01.12.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu i branilaca okrivljenih, a presuda Osnovnog suda u Leskovcu K 246/19 od 26.07.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenih BB i VV – advokat Žarko Stanisavljević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede člana 33. stav 7. Ustava Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljene oslobodi od optužbe i da odloži izvršenje izrečenih kazni zatvora;

- branilac okrivljenog AA – advokat Marko Đorđević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Marka Đorđevića i branioca okrivljenih BB i VV – advokata Žarka Stanisavljevića su neosnovani u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je zahtev branioca okrivljenog AA – advokata Marka Đorđevića u ostalom delu nedozvoljen, a zahtev branioca okrivljenih BB i VV – advokata Žarka Stanisavljevića u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisani sadržaj.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog AA – advokat Marko Đorđević i branilac okrivljenih BB i VV – advokat Žarko Stanisavljević u podnetim zahtevima ističu da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija PU Leskovac, KU 1007/17 od 30.06.2017. godine koji sadrži formalni nedostatak jer nije potpisan od strane dva punoletna građanina kao svedoka, a istovremeno je i nezakonit i suprotan odredbi člana 156. stav 7. ZKP jer je pretres sproveden u prisustvu samo jednog svedoka i kao takav je trebalo biti izdvojen iz spisa predmeta.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 156. stav 7. ZKP je propisano da pretresanju prisustvuju dva punoletna građanina kao svedoci koji će se pre početka pretresanja upozoriti da paze na tok pretresanja, kao i da imaju pravo da pre potpisivanja zapisnika o pretresanju stave svoje prigovore na verodostojnost sadržine zapisnika. Ako su ispunjeni uslovi iz stava 3. ovog člana, koji propisuje situacije kada se pretresanju može pristupiti i bez prethodne predaje naredbe, kao i bez prethodnog poziva na predaju lica ili predmeta i pouke o pravu na branioca odnosno advokata, pretresanje se može preduzeti i bez prisustva svedoka.

Kako u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 156. stav 3. ZKP, kada se pretresanje može preduzeti i bez prisustva svedoka, stoje navodi zahteva branilaca okrivljenih da je zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija PU Leskovac, KU 1007/17 od 30.06.2017. godine nezakonit dokaz i da ga je kao takvog trebalo izdvojiti iz spisa predmeta, obzirom da je radnja pretresanja sprovedena u prisustvu jednog punoletnog građanina kao svedoka i da je zapisnik potpisan od strane jednog punoletnog građanina kao svedoka i samim tim je suprotan odredbi člana 156. stav 7. ZKP.

Međutim, suprotno navodima zahteva branilaca okrivljenih, iz spisa predmeta proizilazi da nižestepeni sudovi pobijane pravnosnažne presude nisu zasnovali isključivo na zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija PU Leskovac, KU 1007/17 od 30.06.2017. godine, već su činjenice vezane za produženo krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. i 61. KZ, za koje su okrivljeni pravnosnažno oglašeni krivim i osuđeni, utvrđene i iz drugih dokaza izvedenih u toku postupka i to zapisnika o uviđaju mesta događaja DD broj 300031/17 od 13.06.2017. godine, DD broj 328312/17 od 28.06.2017. godine, KU broj 1023/17 od 13.06.2017. godine, KU broj 1007/17 od 01.06.2017. godine, DD broj 329287/17 od 28.06.2017. godine, DD broj 317077/17 od 22.06.2017. godine, izveštaja o forenzičkom pregledu lica mesta broj Kt 401-578/17 od 13.06.2017. godine, Kt 401- 633/17 od 29.06.2017. godine, Kt 401-576/17 od 13.06.2017. godine, Kt 401-528/17 od 02.06.2017.godine, Kt 401639/17 od 29.06.2017. godine, Kt 406-617/17 od 22.06.2017. godine, iskaza oštećenih GG, DD, ĐĐ, EE, iskaza svedoka ŽŽ, ZZ, II, JJ, KK, nalaza i mišljenja veštaka Mirka Aranđelovića od 05.02.2019. godine i 15.04.2019. godine, te ostalih pisanih dokaza i odbrana okrivljenih. Dakle, kako nižestepene presude nisu zasnovane samo na nezakonitom zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija PU Leskovac, KU 1007/17 od 30.06.2017. godine i kako je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom na druge dokaze izvedene u zakonito sprovedenom postupku, a zatim pojedinačno i u njihovoj međusobnoj vezi ocenjene u pobijanim pravnosnažnim presudama, očigledno da bi i bez nezakonito izvedenog dokaza bila doneta ista presuda, to samim tim neosnovano branioci okrivljenih ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao povredu postupka koja je bila od apsolutnog uticaja na zakonitost i pravilnost pravnosnažne presude.

Pored toga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, kao neosnovani su ocenjeni i navodi branioca okrivljenog AA – advokata Marka Đorđevića u delu u kojem kao nezakonite dokaze na kojima je zasnovana pobijana osuđujuća presuda označava priznanja okrivljenih VV i BB data pred PU Leskovac, jer postoji očigledna sumnja da su priznanja okrivljenih data pod pritiskom od strane policijskih službenika kada su naveli da su sva trojica, dakle i okrivljeni AA izvršili krivično delo.

Izneti navodi branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer su nižestepeni sudovi istražili i utvrdili da nad okrivljenima VV i BB prilikom saslušanja u policiji 30.06.2017. godine nije primenjivana sila, pa su između ostalog na pomenute okolnosti saslušali u svojstvu svedoka JJ, koji je kritičnom prilikom bio branilac po službenoj dužnosti okrivljenom VV i svedoka KK, koji je bio branilac po službenoj dužnosti okrivljenom BB, koji su bili prisutni prilikom davanja odbrane okrivljenih BB i VV u policiji i koji kao ni okrivljeni nisu izneli nikakve primedbe na zapisnik, pri čemu okrivljeni nisu primenu sile prijavili sve do davanja odbrana na glavnom pretresu, kao što nisu podneli krivičnu prijavu protiv lica koja su navodno primenjivala silu nad njima, niti imaju medicinsku dokumentaciju kojom bi potvrdili nastanak bilo kakvih povreda, pa su prema stavu ovoga suda nižestepeni sudovi pravilno ocenili da primene sile nad okrivljenima nije bilo već su izjave okrivljenih vezano za primenu sile date u cilju izbegavanja krivice, tim pre što se primena sile na okrivljene prilikom davanja iskaza u policiji pominje nakon proteka tri godine od navodnih događaja, na glavnom pretresu na kome su okrivljeni izneli drugačije odbrane nego u dotadašnjem toku postupka.

Kako su nižestepeni sudovi nakon sprovedenog ispitivanja zaključili da prisile nad okrivljenima prilikom davanja odbrane u policiji nije bilo, a što je prihvatio i ovaj sud, kao neosnovani su ocenjeni i navodi branioca okrivljenog AA – advokata Marka Đorđevića u delu u kome navodi da je i priznanje okrivljenog BB na glavnom pretresu od 16.09.2020. godine dato pod pritiskom, pri čemu iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni prilikom saslušanja na glavnom pretresu 16.09.2020. godine promenio odbranu datu pred ovlašćenim službenim licima PU Leskovac, priznao izvršenje svih krivičnih dela i na tom zapisniku je naveo da je u policiji prilikom davanja odbrane primenjena sila nad njim, da bi na glavnom pretresu održanom dana 26.07.2021. godine ponovo promenio odbranu i negirao izvršenje krivičnih dela, a kao objašnjenje za izmenu odbrane je naveo da i dalje oseća pritisak i strah od inspektora koji su radili na slučaju.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da ni u ovom delu nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju ukazuje branilac okrivljenog AA – advokat Marko Đorđević.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Marka Đorđevića u ostalom delu je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog AA u ostalom delu zahteva, kao razlog njegovog podnošenja, ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti. Međutim, branilac suštinski ovu povredu zakona, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, pre svega obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane suda, navodeći da na osnovu izvedenih dokaza u toku prvostepenog postupka utvrđeno činjenično stanje nikako ne može ukazivati na izvršenje krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim. Dalje navodi da je nesporna činjenica da kod okrivljenog nisu pronađeni bilo kakvi predmeti koji potiču od krivičnog dela i nikakvi dokazi ne ukazuju da su određeni predmeti, koji su oduzeti od okrivljenog AA, za koje navodi da ih je pribavio od okrivljenog AA uopšte prethodno bili u posedu okrivljenog AA. Ovakav zaključak je sud izveo na osnovu odbrane odnosno priznanja okrivljenih VV i BB. Nadalje sud nije utvrdio nijednu konkretnu činjenicu koja bi ukazivala na okolnost da je okrivljeni AA na bilo koji način učestvovao u izvršenju krivičnih dela zajedno sa braćom BB

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog AA - advokat Marko Đorđević u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih BB i VV – advokata Žarka Stanisavljevića u preostalom delu je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenih u podnetom zahtevu ističe da je prekršena odredba člana 15. ZKP prema kojoj se dokazi prikupljaju i izvode u skladu sa ovim zakonom, a teret dokazivanja optužbe je na tužiocu jer je sud samoinicijativno odlučio da izvede dokaze saslušanjem policijskih službenika koji su vršili pretres i sačinili zapisnik i ostalu prateću dokumentaciju zbog čega nikako oni nisu mogli biti u krivičnom postupku saslušavani na iste okolnosti, na koji način suštinski ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 15. ZKP.

Takođe, branilac okrivljenih navodi i da je obrazloženje drugostepenog suda vezano za nezakonitost zapisnika o pretresu stana nelogično i kontradiktorno i da se isto ne može prihvatiti, kao što je neosnovan navod iz obrazloženja drugostepene odluke da su stvari oštećenog lica GG pronađene u zajedničkom stanu koji su koristila sva tri okrivljena, na koji način suštinski ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenih BB i VV – advokat Žarko Stanisavljević u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i stav 3. tačka 2) ZKP u vezi člana 15. ZKP, a što sve ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima i njihovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih BB i VV ocenio nedozvoljenim.

Takođe, branilac okrivljenih BB i VV zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povreda odredaba člana 33. stav 7. Ustava Republike Srbije.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Marka Đorđevića i branioca okrivljenih BB i VV – advokata Žarka Stanisavljevića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odbio kao neosnovane navedene zahteve u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Marka Đorđevića na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen, a zahtev branioca okrivljenih BB i VV – advokata Žarka Stanisavljevića, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP i člana 485. stav 4. i 484. ZKP odbacio.

Zapisničar-savetnik                                                                                         Predsednika veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                    Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić