Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljene se ukazuje na povredu krivičnog zakona „iz člana 439. ZKP“, uz obrazloženje da se u radnjama okrivljene ne stiču bitna obeležja krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, s`obzirom na to da okrivljena, po stavu odbrane, ne može imati svojstvo službenog lica u smislu člana 112. stav 3. KZ, kako je to označeno u izreci prvostepene presude, jer se Zakon o radnim odnosima u državnim organima ne primenjuje na visokoškolske ustanove, kako je to takođe označeno u izreci prvostepene presude.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode ocenjuje kao neosnovane nalazeći da pobijane pravnosnažne presude nisu donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se suštinski ukazuje podnetim zahtevom.

Odredbom člana 112. stav 3. tačka 3. Krivičnog zakonika je propisano da se službenim licem smatra, između ostalih, lice u ustanovi, preduzeću ili drugom subjektu, kojem je povereno vršenje javnih ovlašćenja, koje odlučuje o pravima, obavezama ili interesima fizičkih ili pravnih lica ili o javnom interesu.

Iz spisa predmeta proizlazi: da je Visoka škola BB sa sedištem u ..., ulica ... - ustanova u oblasti obrazovanja; da je okrivljena AA (u inkriminisanom periodu) direktor ustanove - Visoke škole BB kad joj je povereno vršenje javnih ovlašćenja a okrivljena kao direktor je odlučivala o pravima ili interesima fizičkih ili pravnih lica.

Iz napred iznetog, proizlazi da je okrivljena AA, bila direktor ustanove - Visoke škole BB u ..., kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, u oblasti obrazovanja a da je u toj ustanovi okrivljena kao direktor pored ostalog odlučivala i o pravima i obavezama ili interesima fizičkih lica u ustanovi kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja po kom osnovu je imala svojstvo službenog lica u smislu člana 112. stav 3. tačka 3. KZ. Vrhovni kasacioni sud nalazi da su, u činjeničnom opisu dela, datom u izreci prvostepene presude sadržane sve činjenice i okolnosti predmetnog krivičnog dela kako objektivne koje se odnose na samu radnju izvršenja okrivljene - „da je iskorišćavanjem svog službenog položaja pribavila korist VV, u vidu zasnivanja radnog odnosa, jer je bez prethodno dobijene saglasnosti Komisije Vlade RS za davanje saglasnosti za novozapošljavanje i bez predloga nadležnog Ministarstva protivno Uredbi o postupku za prijavljivanje saglasnosti za novozapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava u Visoku školu BB u ..., na radno mesto referenta za ... na neodređeno vreme zaposlila VV“, tako i subjektivne koji se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljene, koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, iz kog razloga su suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljene ocenjeni kao neosnovani.

Osim toga, podnetim zahtevom se ukazuje da je sud pogrešno utvrdio činjenično stanje utvrđujući da je svedok VV u vreme zaključenja sporazuma o preuzimanju, te ugovora o radu sa Visokom školom BB u ..., bila nezaposlena iako je, po stavu odbrane, ona u Opštini ... bila u radnom odnosu na neodređeno vreme, ali kao neraspoređena, sa vidljivim invaliditetom (koji je konstatovan kasnije, rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje od 03.07.2015. godine) čime se ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP.

Nadalje, navodima u zahtevu se ukazuje da je izreka presude nejasna i nerazumljiva i u suprotnosti sa onim što se kasnije navodi kao obrazloženje presude čime se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, te da je izreka presude kontradiktorna sama sebi kao i obrazloženju, a da u obrazloženju presude nisu dati razlozi o odlučnim činjenicama, čime se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako povrede na koje se ukazuje podnetim zahtevom iz člana 440. ZKP, 438. stav 1. tačka 11) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, ne predstavljaju zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, zahtev je u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                             Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić