Istom presudom, u stavu drugom, okrivljena BB, na osnovu odredbe člana 423. tačka 2) ZKP, oslobođena je od optužbe da je izvršila krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika, a oštećena AA, je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, upućena na parnicu.

Presudom Višeg suda u Šapcu Kž1 72/26 od 02.03.2026. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljene AA i okrivljene BB i presuda Osnovnog suda u Šapcu K 281/22 od 09.12.2025. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA, advokat Ivan Maštrapović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. i 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, je neosnovan.

Branilac okrivljene AA, advokat Ivan Maštrapović, u podnetom zahtevu, odredbu opšteg karaktera (član 485. stav 1. i 3. ZKP), konkretizuje navodima da je povodom istog događaja, koji je predmet ovog postupka, protiv okrivljene već vođen i pravnosnažno okončan prekršajni postupak pred Prekršajnim sudom u Šapcu, Odeljenje u Bogatiću, zbog prekršaja iz člana 9. stav 2. Zakona o javnom redu i miru. Prema navodima zahteva i prekršajni i krivični postupak zasnivaju se na istom životnom događaju, istom činjeničnom osnovu i istim dokazima, zbog čega je prema stavu branioca pobijanim presudama povređeno načelo ne bis in idem. U prilog ovim navodima branilac se poziva na praksu Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Republike Srbije, ističući da je postojao osnov za obustavu postupka.

Izneti navodi, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, od strane Vrhovnog suda, ocenjeni su kao neosnovani, iz sledećih razloga:

U konkretnom slučaju nesporno je da su protiv okrivljene AA povodom istog životnog događaja vođena dva postupka i to prekršajni postupak okončan rešenjem Prekršajnog suda u Šapcu, Odeljenje u Bogatiću Pr 5347/22 od 25.04.2024. godine i krivični postupak koji je pravnosnažno okončan presudama koje se zahtevom za zaštitu zakonitosti pobijaju.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP je propisano da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji, ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu, odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo. Navedeni princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP kojom je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena, ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Iz spisa predmeta proizilazi da je povodom događaja od 11.03.2022. godine, protiv okrivljene AA i okrivljene BB, vođen prekršajni postupak pred Prekršajnim sudom u Šapcu, Odeljenje u Bogatiću, zbog prekršaja iz člana 9. stav 2. Zakona o javnom redu i miru jer su, „...dana 11.03.2022. godine oko 14,10 časova u Šapcu u STR „Transkom jabuka“, narušavale javni red i mir tučom na taj način što je AA fizički napala BB udarajući je rukama u predelu tela , a zatim rukom u predelu glave i rukama čupala za kosu, dok je BB uzvratila i AA udarila rukama u predelu tela, držala za ruke i čupala za kosu, na licu nisu imale vidne povrede“. U tom postupku je najpre doneta presuda Pr 2244/22 od 20.05.2022. godine, kojom je, između ostalog, okrivljena AA oglašena odgovornom zbog navedenog prekršaja, a koja presuda je ukinuta od strane Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenje u Novom Sadu Prž 13767/22 od 06.09.2022. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, nakon čega je u ponovljenom postupku doneto rešenje Pr 5347/22 od 25.04.2024. godine, kojim je prekršajni postupak protiv okrivljenih, zbog navedenog prekršaja, obustavljen usled nastupanja apsolutne zastarelosti prekršajnog gonjenja.

Nakon donošenja navedenog rešenja o obustavi prekršajnog postupka, okrivljena AA je pobijanim presudama oglašena krivom u krivičnom postupku jer je, “... dana 11.03.2022. godine oko 14,00 časova u prostorijama maloprodajnog objekta „Transkom jabuka“, sposobna da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, lako narušila zdravlje i uvredila privatnog tužioca BB, na taj način što je istu verbalno napala, počela da psuje i naziva je pogrdnim imenima, zatim na istu i fizički nasrnula tako što je najpre uhvatila za ruku i udarila joj šamar i počela da vuče za kosu, kojom prilikom je privatni tužilac BB pokušala da se odbrani pokušavajući okrivljenu AA da uhvati za ruke, kako bi ista prestala da je čupa i grebe po licu, nanevši joj na taj način ogrebotine na čelu i obrazima, pri čemu se okrivljena AA sve vreme privatnom tužiocu BB obraćala uvredljivim rečima „Ti mi trebaš ku.vo, dr.ljo, izađi napolje da ti ja pokažem i sl...“, a prethodno joj je uputila i preteću poruku na društvenoj mreži „Vodi računa dr.ljo....“, pri čemu je bila svesna svojih dela i bila svesna zabranjenosti istih, pa je to i htela“.

Prema navedenom, iako je u oba postupka reč o istoj okrivljenoj i o životnom događaju koji se odigrao u istom prostornom okviru, dana 11.03.2022. godine, činjenični opis prekršaja iz člana 9. stav 2. Zakona o javnom redu i miru u bitnom je različit od činjeničnog opisa krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, za koja je okrivljena AA oglašena krivom pobijanim presudama.

Naime, u činjeničnom opisu prekršaja navedeno je da su okrivljene narušavale javni red i mir tučom, pri čemu je kao posledica označeno narušavanje javnog reda i mira. Nasuprot tome, u činjeničnom opisu krivičnih dela za koje je okrivljena AAoglašena krivom navedeno je da je njenim radnjama oštećenoj - privatnom tužiocu zdravlje lako narušeno, da su joj nanete ogrebotine po licu, kao i da joj je okrivljena upućivala uvredljive reči, koje okolnosti nisu obuhvaćene činjeničnim opisom prekršaja.

Stoga, po oceni Vrhovnog suda, činjenični opis krivičnih dela iz izreke pravnosnažne presude značajno prevazilazi činjenični opis prekršaja, i to u delu koji se odnosi na bitne elemente predmetnih krivičnih dela, nastupanje zabranjene posledice i sam zaštitni objekat, budući da je prekršajnim postupkom štićen javni red i mir, dok se krivičnim delima za koje je okrivljena AA oglašena krivom štiti telesni integritet odnosno čast i ugled drugog lica, kako je to pravilno zaključio i drugostepeni sud, usled čega se po stavu Vrhovnog suda ne može raditi o presuđenoj stvari.

Imajući u vidu navedeno, to su po nalaženju Vrhovnog suda, neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA kojima se ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda, na štetu okrivljene, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Pored ovoga, branilac u zahtevu navodi da je drugostepeni sud potvrdio prvostepenu presudu bez ocene svih žalbenih navoda odbrane, čime ukazuje na povredu odredbe člana 460. ZKP.

Dalje, ističe da je obrazloženje pravnosnažne presude nerazumljivo i da razlozi presude nisu u skladu sa izvedenim dokazima, na koji način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Takođe, osporavajući ocenu iskaza ispitanih svedoka i drugih izvedenih dokaza, te iznoseći sopstveno viđenje kritičnog događaja i stav da, u okolnostima konkretnog slučaja, nije logično da nije došlo do obostranog povređivanja i vređanja, branilac okrivljene suštinski osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP.

Navodima da je sud nepravilno odbio dokazni predlog odbrane za određivanje medicinskog veštačenja povreda koje je zadobila okrivljena AA, po oceni ovog suda, branilac ukazuje na povredu odredbe člana 395. ZKP, dok se navodima kojima branilac, pozivajući se na okolnosti koje su prethodile događaju, ističe da je okrivljenoj trebalo izreći sudsku opomenu ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Međutim, kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede odredbi članova 395, 440, 441. stav 1. i 460. ZKP, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, nisu dozvoljeni razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, Vrhovni sud se u razmatranje i ocenu ovih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti nije upuštao.

Vrhovni sud se, shodno članu 489. stav 1. ZKP, nije upuštao ni u ocenu navoda branioca da je sud sam izmenio i precizirao izreku privatne tužbe i na taj način izašao iz okvira tužbe, budući da isti nisu obrazloženi, niti su u zahtevu navedene konkretne okolnosti iz kojih proizilazi u čemu se sastoji eventualno prekoračenje optužbe.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković