Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 62/21 od 11.02.2021. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Mitra Muratovića, advokata Jelene Stojić i presuda Višeg suda u Beogradu 13K 536/17 od 28.07.2020. godine je potvrđena u stavu prvom izreke, dok je drugim stavom izreke usvojena žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu i presuda Višeg suda u Beogradu K br. 536/17 od 28.07.2020. godine u stavu drugom izreke, u odnosu na okrivljenog AA je ukinuta i u tom delu predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovo suđenje.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Mitra Muratovića, advokat Jelena Stojić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i pravnosnažne presude preinači tako da prema okrivljenom Mitru Muratoviću, na osnovu člana 422. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, odbije optužbu ili da okrivljenog, shodno članu 423. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, oslobodi od optužbe za delo za koje je optužen.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), te je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mitra Muratovića je neosnovan.

Branilac okrivljenog je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, s obzirom da su u momentu izvršenja dela postojale okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje, a koje se ogledaju u činjenici da se okrivljenom stavlja na teret da je dana 01.06.2017. godine izvršio krivično delo iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika (KZ) uprkos tome što se od 01.06.2017. godine primenjuje Naredba o legalizaciji oružja, koja je stupila na snagu 31.05.2017. godine. Shodno naredbi, lica koja na dan stupanja na snagu Naredbe o legalizaciji oružja nisu imali ispravu izdatu od nadležnog organa, mogli su u roku od 01.06.2017. godine do 01.10.2017. godine podneti zahtev za izdavanje odgovarajuće isprave i nisu bili dužni da dokazuju poreklo niti za neovlašćeno držanje i nošenje oružja odgovaraju, te kako se bez izuzetka smatra da u periodu kada je važila Naredba o legalizaciji nema krivične odgovornosti za nošenje i držanje oružja to tako okrivljeni nije mogao na dan 01.06.2017. godine da izvrši krivično delo iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ. Samim tim, po navodima branioca, osudom okrivljenog za krivično delo iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ učinjena je povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer delo za koje je okrivljeni Mitar Muratović oglašen krivim nije krivično delo.

Napred izneti navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Naredbom o legalizaciji oružja („Službeni glasnik broj 53/2017 od 30.05.2017. godine, određeno je da vlasnici oružja iz kategorije B i C koji na dan stupanja na snagu ove naredbe nemaju ispravu izdatu od nadležnog organa mogu u roku od 01. juna 2017. godine do 01. oktobra 2017. godine podneti zahtev za izdavanja odgovarajuće isprave. Tačkom 2. predviđeno je da vlasnici oružja iz tačke 1. naredbe, uključujući i vlasnike oružja iz kategorije A isto mogu, u roku iz te tačke, predati nadležnom organu, odnosno u vlasništvo Republike Srbije, dok je tačkom 3. propisano da u slučajevima iz tačke 1. i 2. naredbe vlasnici oružja nisu dužni da dokazuju poreklo i u propisanom roku neće odgovarati za neovlašćeno držanje i nošenje oružja.

Nesporna je činjenica da je u vreme izvršenja ovog krivičnog dela bila na snazi navedena Naredba o legalizaciji oružja.

Smisao Naredbe o legalizaciji, je da država ima potrebu da iz krivičnog progona isključi samo ona lica koja neovlašćeno već drže i nose oružje i municiju, da im omogući da predaju zahtev za izdavanje odgovarajuće isprave, odnosno da iz razloga bezbednosti predaju takvo oružje nadležnim državnim organima u naznačenom periodu, bez pravnih posledica, te da u propisanom roku neće odgovarati za neovlašćeno držanje i nošenje oružja. Ako je to cilj Naredbe o legalizaciji oružja u tom smislu sud će ceniti postupanje lica na koje se naredba odnosi.

S obzirom da se Naredba o legalizaciji oružja i isključenje krivičnog gonjenja odnosi samo na dve alternativne radnje izvršenja krivičnog dela iz člana 348. KZ, odnosno na neovlašćeno nošenje i držanje oružja, to i postupanje građana u smislu tih alternativnih radnji izvršenja, u konkretnom slučaju nošenje oružja koje bi inače značilo osnovn za krivični progon za krivično delo iz člana 348. KZ, treba posmatrati u vezi sa ciljem legalizacije.

Kod neovlašćenog nošenja oružja, što je radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 348. stav 4. KZ, radnje neovlašćenog nošenja preduzete u skladu sa ciljem legalizacije, odnosno pod takvom radnjom podrazumeva se nošenje radi predaje oružja nadležnom državnom organu, a ne na drugom javnom mestu, u konkretnom slučaju u ugotiteljskom objektu u prisustvu većeg broja ljudi sa napunjenim okvirom od 15 metaka, u trenutku kada je došlo do intervencije policije, pa se ne može prihvatiti stav branioca iz podnetog zahteva da naredba o legalizaciji bez izuzetka i u svakom slučaju isključuje krivično gonjenje, kako to neosnovano ističe branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti. Ovo stoga što nošenje oružja i municije, na javnom mestu otvara mogućnost zloupotrebe oružja u više vidova protivzakonitog postupanjsa.

Odredbom tačke 2. Naredbe o legalizaciji oružja propisana je mogućnost predaje vatrenog oružja nadležnom organu, što u vezi nošenja oružja predstavlja radnju nošenja oružja do nadležnog organa u cilju predaje – legalizacije, a što u smislu tačke 3. navedene Naredbe predstavlja osnov za isključenje odgovornosti, ili tačnije krivičnog gonjenja

Zbog toga su neosnovani navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u pogledu postojanja povrede odredbe člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, pa samim tim i stav branioca iznet u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti da važenje Naredbe o legalizaciji oružja predstavlja osnov za isključenje krivičnog gonjenja, pa i kod neovlašćenog nošenja po automatizmu, bez ikakvih ograničenja, što bi po nalaženju ovoga suda moglo dovesti do zaključka da bi osnov isključenja krivičnog gonjenja kod neovlašćenog držanja i nošenja postojao i u slučaju zloupotrebe oružja u periodu važenja legalizacije, dakle, kod svakog postupanja okrivljenog koje je očigledno suprotno ciljevima legalizacije oružja.

Što se tiče dela zahteva za zaštitu zakonitosti u kome branilac osporava činjenične zaključke suda u pogledu nepostojanja namere kod okrivljenog da navedeno oružje preda državnom nadležnom organu radi legalizacije, te iznošenje sopstvene verzije događaja u vezi činjenice gde se pištolj nalazio, razloge iz kojih je pištolj i municiju izneo iz vozila, mesto gde je pronašao pištolj i municiju, po nalaženju ovog suda predstavlja osporavanje činjeničnog stanja (član 440. ZKP), što nije zakonski osnov u smislu člana 485. stav 4. ZKP po kome Vrhovni kasacioni sud može ispitivati zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ocenjen kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti odbio kao neosnovan u delu kojim se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz član 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti odbacio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                         Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                              Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić