Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1340/17 od 31.01.2018. godine, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici, preinačena je presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 816/12 od 23.11.2017. godine, u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu, okrivljenog AA, zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi sa članom 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 5 (pet) meseci, u koju mu se uračunava dan 18.01.2011. godine, kao dan lišenja slobode, dok je žalba branioca okrivljenog AA, odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu povrđena.

Protiv navedene pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1340/17 od 31.01.2018. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Borislav Pupavac zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijanu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili istu preinači i „odbije kao neosnovanu žalbu Osnovnog javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici“.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i u vezi sa tim navodi da je drugostepeni sud odlukom o krivičnoj sankciji povredio zakon, time što je prilikom odmeravanja kazne okrivljenom, kao otežavajuću okolnost uzeo činjenicu da je zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, prema okrivljenom odbijena optužba da je izvršio krivično delo nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. KZ.

Međutim, po nalaženju ovog suda, izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti ne mogu prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 54. KZ kojim su regulisana opšta pravila o odmeravanju kazne i to stavom 1. navedenog člana, propisano je da će sud učiniocu krivičnog dela odmeriti kaznu u granicama koje su zakonom propisane za to delo, imajući u vidu svrhu kažnjavanja i uzimajući u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti), a naročito: stepen krivice, pobude iz kojih je delo učinjeno, jačinu ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra, okolnosti pod kojima je delo učinjeno, raniji život učinioca, njegove lične prilike, njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela, a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela, kao i druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca.

Odredbom člana 297. stav 4. KZ propisano je da ako je usled dela iz člana 289. stav 3, 290. stav 2, 291. stav 2. i 295. stav 3. tog zakonika, nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Polazeći od navedenog, a kako je okrivljeni AA, izrekom pobijane drugostepene presude Apelacionog suda u Novom Sadu, za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 5 (pet) meseci, to je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud pravilno primenio zakon odlučivši o krivičnoj sankciji, jer se prilikom odmeravanja kazne okrivljenom, kretao u granicama koje su zakonom propisane za predmetno delo. Pritom, drugostepeni sud nije kao otežavajuću okolnost cenio činjenicu koja predstavlja obeležje krivičnog dela iz člana 296. stav 1. KZ, u odnosu na koje prema okrivljenom optužba odbijena zbog apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, kako to branilac u zahtevu neosnovano ističe, već je sud u smislu člana 54. stav 1. KZ, kao otežavajuću okolnost u konkretnom slučaju cenio ponašanje okrivljenog nakon učinjenog krivičnog dela, tj. negovo držanje nakon izazvane saobraćajne nezgode, o čemu je i dao razloge u obrazloženju pobijane presude, pa su stoga suprotni navodi zahteva, od strane ovog suda, ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude na osnovu člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                  Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić