U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog I.D., zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.D., advokata R.N., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 184/15 od 07.07.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1281/15 od 21.12.2015. godine, u sednici veća održanoj 02.06.2016. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.D., advokata R.N., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 184/15 od 07.07.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1281/15 od 21.12.2015. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u preostalom delu ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu K 184/15 od 07.07.2015. godine, okrivljeni I.D. je oglašen krivim da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru počev od 18.03.2015. do 07.07.2015. godine. Okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati sudu iznos od 22.230,00 dinara i sudski paušal u iznosu od 10.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja. Prema okrivljenom I.D. izrečena je mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana koja će se izvršiti u Zavodu za izvršenje kazne ili odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i može trajati dok postoji potreba za lečenjem, ali ne duže od tri godine. Prema okrivljenom I.D. izrečena je i mera bezbednosti oduzimanja predmeta bliže označenih u izreci presude. Na osnovu čl. 91. i 92. KZ od okrivljenog I.D. oduzeta je imovinska korist i to 70 evra u apoenima taksativno nabrojanim u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima St. 78/15 PS Čukarica od 19.03.2015. godine i 8.400,00 dinara navedenih u istoj potvrdi.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1281/15 od 21.12.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog I.D. i njegovog branioca, a presuda Višeg suda u Beogradu K 184/15 od 07.07.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog I.D., advokat R.N., zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijana prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se zasniva na dokazu na kome se po zakonu ne može zasnovati, te u tom smislu kao nezakonit dokaz označava potvrdu o ulasku u stan i druge prostorije sa zapisnikom o pretresanju stana MUP RS PU za grad Beograd, PS Čukarica od 18.03.2015. godine, navodeći da taj dokaz nije pribavljen u skladu sa članom 158. stav 1. tačka 1) ZKP, jer prilikom pretresanja predmetnog stana bez naredbe suda, od strane ovlašćenih službenih lica policije, okrivljeni nije bio upozoren da se radi o meri koja se ne može preduzeti protiv njegove volje, a što je bio prethodni uslov da bi se pretres stana mogao obaviti bez naredbe suda, već je okrivljeni samo dao prećutni pristanak koji se sastojao u njegovom neprotivljenju pretresanju stana.

Vrhovni kasacioni sud najpre nalazi da iz potvrde o ulasku u stan i druge prostorije, kao i zapisnika o pretresanju stana i drugih prostoja MUP RS PU za grad Beograd, PS Čukarica od 18.03.2015. godine, proizilazi da je ovlašćeno službeno lice u prisustvu jednog svedoka bez naredbe suda, a uz saglasnost držaoca stana i drugih prostorija u smislu člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP, ušlo u stan I.D. u ulici ... u B. i izvršilo pretres dnevne sobe, spavaće sobe i kuhinje, kojom prilikom su oduzeti predmeti bliže navedeni u zapisniku o pretresanju stana. Držalac stana – okrivljeni I.D. je nakon što je u smislu člana 158. stav 2. ZKP obavešten o pravu da može da istakne primedbe na ulazak u stan i pretresanje stana, navedenu potvrdu i zapisnik bez primedbi potpisao. Ovlašćeno službeno lice koje je sačinilo navedenu potvrdu o ulasku u stan i druge prostorije S.S. je tokom postupka ispitan kao svedok i u svom iskazu je naveo da je kritičnom prilikom okrivljeni I.D. njega i njegovog kolegu D.J. odveo do predmetnog stana prethodno im rekavši da u tom stanu ima elektronsku vagicu i još heroina, te da im je dao saglasnost da izvrše pretres bez naredbe suda, pri čemu im je ukazao gde se nalazi elektronska vagica i još dve PVC kesice jedna sa heroinom, druga sa smešom, a koje stvari su od okrivljenog uz potvrdu oduzete, koju potvrdu je okrivljeni potpisao bez primedbe.

Iz svega navedenog, po oceni ovog suda, jasno proizilazi da je ulazak u stan okrivljenog I.D. i pretres istog izvršen uz njegovu saglasnost kao držaoca stana bez naredbe suda, odnosno da su potvrda o ulasku u stan i druge prostorije, kao i zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija okrivljenog I.D. u ulici ... u B. MUP RS PU za grad Beograd PS Čukarica od 18.03.2015. godine, sačinjeni u skladu sa članom 158. ZKP. Ovo s toga što je okrivljeni I.D. navedenu potvrdu i zapisnik potpisao bez primedbi, a ovlašćeno službeno lice koje je sačinilo potvrdu o ulasku u stan i druge prostorije je tokom postupka, kada je ispitano kao svedok, izjavilo da ih je kritičnom prilikom okrivljeni sam odveo do predmetnog stana i dao im saglasnost da uđu u stan i izvrše pretres.

Imajući u vidu sve navedeno, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i da drugostepeni sud u pobijanoj presudi nije cenio sve žalbene navode u smislu člana 460. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 460. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar - savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                      Janko Lazarević,s.r.