.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 504/2017
01.06.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića, i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Marinom Radosavljević, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Gorana Stamenkovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 2K 2375/11 od 29.09.2016. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 38/17 od 19.01.2017. godine, u sednici veća održanoj 01.06.2017. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Gorana Stamenkovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 2K 2375/11 od 29.09.2016. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 38/17 od 19.01.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu 2K 2375/11 od 29.09.2016. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci. Presudom je određeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret okrivljenog AA, a da će o njihovoj visini sud odlučiti posebim rešenjem. Oštećeni BB, upućen je da imovinskopravni zahtev ostvaruje u parničnom postupku.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 38/17 od 19.01.2017. godine, povodom žalbe branioca okrivljenog AA, a po službenoj dužnosti, preinačena je presuda Osnovnog suda u Nišu 2K 2375/11 od 29.09.2016. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Nišu okrivljenog AA, za krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ, primenom odredaba članova 4, 42, 45. i 54. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.
Protiv navedene pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 38/17 od 19.01.2017. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Goran Stamenković, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine u celosti prvostepenu i drugostepenu presudu. Međutim, iz predloga i obrazloženja zahteva, očigledno proizilazi da je isti podnet i protiv presude Osnovnog suda u Nišu 2K 2375/11 od 29.09.2016. godine.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP održao sednicu veća, u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ističe da je pobijanim presudama povređen član 16. stav 2. i 3. ZKP, jer smatra da je sud bio dužan da nepristrasno oceni izvedene dokaze, u skladu sa slobodnim sudijskim uverenjem.
Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje i to da je pobijanim pravnosnažnim presudama utvrđena namera okrivljenog da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, iako je kupac, oštećeni BB, 17.500 evra dao faktičkom prodavcu, oštećenoj VV, pa se prema navodima zahteva, u konkretnom slučaju dovodi u pitanje namera okrivljenog da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist. U vezi toga, branilac ističe da je bilo neophodno ispitati VV, kao svedoka u toku postupka, jer smatra da je samo ona mogla imati svojstvo okrivljenog, a nikako okrivljeni AA.
Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog osporava ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.
Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 16. stav 2. i 3. ZKP, kao i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog, ocenio kao nedozvoljen.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Marina Radosavljević,s.r. Janko Lazarević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
