Odlučujući o žalbama branilaca okrivljenih, Apelacioni sud u Beogradu je presudom Kž1 283/16 od 18.11.2016. godine odbio žalbe kao neosnovane i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenih AA i BB, adv. Jovan Ćirić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 9) i stav 2. tačka 1) ZKP i povreda zakona iz člana 439. tač. 2) i 3) i člana 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud obe presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje;

-branilac okr. VV, adv. Sonja Manojlović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) u vezi člana 114. ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, ukine drugostepenu presudu i predmet vrati apelacionom sudu na ponovno odlučivanje ili da obe presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioce, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA, BB i VV su neosnovani.

Branilac okrivljenih AA i BB u zahtevu najpre navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer su okrivljeni oglašeni krivim i za radnje za koje su sudovi pravnosnažnom odlukom obustavili postupak, pa se u konkretnom slučaju radi o pravnosnažno presuđenoj stvari.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Pančevu Kt 75/08 od 18.02.2010. godine okr. AA stavljeno je na teret izvršenje krivičnih dela zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359. stav 3. u vezi st. 1. i 4. u vezi člana 34. st. 1. i dva krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi st. 1. i 4. KZ, okr. BB izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi st. 1. i 4. KZ i krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ, okr. VV krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi st. 1. i 4. u vezi člana 35. KZ i okr. GG krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi st. 1. i 4. KZ.

Navedena optužnica izmenjena je aktom Kt 75/08-12 od 18.04.2013. godine, pa je okr. AA stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 34. stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom pranje novca iz čl. 231. stav 2. u vezi stava 1. i 4. u vezi člana 34. stav 1. KZ, krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ i krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. st. 2. i 1. u vezi člana 3. u vezi člana 34. stav 1. KZ, okr. BB krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stavav 1. u sticaju sa krivičnim delom pranje novca iz člana 231. stav 2. u vezi st. 1. i 4. KZ, okr. VV krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u pomaganju iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1, u vezi člana 35. KZ i okr. GG krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. st. 2. i 1. u vezi člana 34. stav 1. KZ.

Rešenjem Višeg suda u Pančevu Kv 419/13 od 05.11.2013. godine odbijena je optužba iz izmenjenog optužnog akta i to prema okr. AA za krivično delo pranje novca iz člana 231. stav 2. u vezi st. 1. i 4. u vezi člana 34. KZ, krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. st. 2. i 3. u vezi člana 34. st. 1. KZ i krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ, prema okr. BB za krivično delo pranje novca iz člana 231. stav 2. u vezi st. 1. i 4. KZ i prema okr. GG za krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. st. 2. i 1. u vezi stava 3. u vezi člana 34. stav 1. KZ.

U odnosu na okrivljene AA, BB i VV krivično gonjenje je preuzelo Više javno tužilaštvo u Smederevu aktom Kto 2/14 od 10.02.2014. godine i to samo za krivična dela za koja optužba nije odbijena, odnosno za krivična dela za koja su okrivljeni i oglašeni krivim prvostepenom presudom. Stoga neosnovano branilac okrivljenih AA i BB ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Branilac okr. AA i BB u zahtevu navodi i da su pobijane presude zasnovane na dokazima na kojima se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati – nalazi i mišljenja veštaka Petra Bojovića i Vladimira Prvanova, čime je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Na istu povredu ukazuje i branilac okr. VV i kao nezakonit dokaz označava veštačenje Zavoda za sudska veštačenja koji je dao nalaz i mišljenje komisije u kojoj je kao član učestvovala DD, koja je pripravnik.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda izneti navodi zahteva su neosnovani iz sledećih razloga:

Pre svega, ne stoji navod zahteva branioca okrivljenih AA i BB da su presude zasnovane na nalazima i mišljenjima veštaka Petra Bojovića i Vladimira Prvanova, jer navedena luca nisu obavljala veštačenja kao pojedinci, već kao članovi komisija i to Petar Bojović, kao član komisije veštaka Instituta ekonomskih nauka u Beogradu, a Vladimir Prvanov kao član komisije veštaka Zavoda za sudsko veštačenje u Novom Sadu. Osim toga, ne stoji ni navod zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okr. VV vezan za učešće u veštačenju pripravnika DD imajući u vidu, da je, prema stanju u spisima, veštačenje Zavoda za sudsko veštačenje u Novom Sadu obavila komisija koju su činili veštaci Vera Zrnić, Vladimir Prvanov i Ankica Trkulja, a DD je označena kao asistent u službi veštačenja.

Navedene institucije, Institut ekonomskih nauka u Beogradu i Zavod za sudsko veštačenje u Novom Sadu su stručne ustanove ovlašćene za obavljanje veštačenja, kojima je veštačenje povereno naredbama ranijeg Okružnog suda u Pančevu Ki 109/08 od 18.11.2008. i Ki 109/08 od 24.06.2009. godine. Pomenute ustanove su, postupajući po naredbama suda, formirale komisije u skladu sa odredbom člana 6. Zakona o sudski veštacima i za članove komisije odredile lica koja raspolažu stručnim znanjem za utvrđivanje i ocenu činjenica koje su bile predmet veštačenja, pri čemu sud nije ovlašćen da utiče na izbor članova komisije, jer je to stvar institucije kojoj je povereno veštačenje. Prema tome, ekonomsko-finasijska veštačenja u ovom predmetu obavljena su na osnovu sudske naredbe, od strane ustanova ovlašćenih za veštačenje, a ne pojedinaca, koji su se tokom postupka samo izjašnjavali u ime komisija koje su obavile veštačenja. Stoga se nalaz i mišljenje Zavoda za sudsko veštačenje i Novom Sadu i Instituta ekonomskih nauka u Beogradu, koji su međusobno saglasni i rezultat su veštačenja obavljenih u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, ne mogu smatrati nezakonitim dokazima u smislu navoda zahteva za zaštitu zakonitosti oba branioca, pa se neosnovano zahtevima ukazuje na postojanje bitne povrede iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenih AA i BB u zahtevu navodi i da okr. AA nije imao svojstvo odgovornog lica u preduzeću „ĐĐ“ u smislu odredbe člana 112. stav 5. KZ, kao i da u odnosu na dela opisana u stavu II izreke prvostepene presude okrivljeni nije pribavio protivpravnu imovinsku korist.

Iznete navode zahteva kojima branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, kao i navode da su sudovi u odnosu na dela opisana u stavu II pogrešno tumačili odredbe Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa sticanjem prava svojine na spornom kombajnu, kojima ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Na iste povrede zakona odbrana okr. AA ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude na strani pet u drugom stavu, stranama osam i devet prvi stav, stranama 10, 11 i 12. u prva dva stava, dao razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP ukazuje i branilac okr. VV, navodima da radnje koje su ovom okrivljenom stavljene na teret ne predstavljaju bilo koje, pa ni krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ, odnosno ne sadrže obeležja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen.

Suprotno iznetim navodima zahteva, iz činjeničnog opisa dela u izreci prvostepene presude proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u pomaganju iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ, za koje je okr. VV oglašen krivim, kako objektivna obeležja koja se odnose na radnje okrivljenog, kojima je umišljajno pomogao okr. AA u izvršenju krivičnog dela iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, jer je kao ovlašćeni revizor u preduzeću „EE“ iz ..., po dogovoru sa okr. AA sačinio revizorski izveštaj iako dokumentacija koju je tražio radi sastavljanja istog nije sadržala sve podatke koje je prvobitno tražio... i u izveštaju prikazao da je konzorcijum fizičkih lica koga predstavlja okr. AA, kao kupac društvenog kapitala preduzeća „ŽŽ“ iz ... u preduzeće koje je bilo predmet privatizacije, uložio kombajn marke .... u vrednosti 5.338.226,00 dinara, iako stvarno taj kombajn nije bio uložen kao investicija..., tako i subjektivna obeležja dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja (svesti i volje) okrivljenog za izvršenje dela koji uključuje i svest o zabranjenosti dela. Stoga su neosnovani suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti okr. VV da iz opisa dela u izreci pobijane pravnosnažne presude ne proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela za koje je okrivljeni tom presudom oglašen krivim.

Branilac okrivljenih AA i BB, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ali u obrazloženju zahteva ne navodi u čemu se navedena povreda sastoji. Osim toga, u istom zahtevu, branilac detaljno analizira izreku prvostepene presude ukazujući na nerazumljivost iste u pogledu pogrešno utvrđenih podataka sadržanih u istoj, čime u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačak 2) ZKP. Takođe, branilac u istom zahtevu navodi da okrivljenima u izrečene kazne nije pravilno uračunato vreme provedeno u pritvoru, čime ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 4) ZKP. Međutim, navedene povrede zakona, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Imajući u vidu sve navedeno, Vrhovni kasacioni sud je zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljeih AA, BB i VV ocenio neosnovanim i na osnovu odredbe člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                                  Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić