Na osnovu odredbe člana 87. Krivičnog zakonika prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta – mobilnog telefona, vozila marke Iveko, saobraćajne dozvole, ključa od vozila i ključa od rezervoara, bliže određenih izrekom presude, a po potvrdama o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, PU za grad Beograd, Odeljenje za suzbijanje krvnih, seksualnih, saobraćajnih delikata i trgovine ljudima Ku 56691/23 od 08.11.2023. godine i MUP RS, PU Grocka broj 56891/23 od 08.11.2023. godine.

Istom presudom obavezan je okrivljeni da naknadi troškove krivičnog postupka, o čijoj će visini sud odlučiti posebnim rešenjem.

Protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu Spk 60/2023 od 25.12.2023. godine, Vrhovni javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 427/25 od 07.04.2025. godine, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) u vezi člana 57. stav 2. Krivičnog zakonika, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan i utvrdi da je navedenom pravnosnažnom presudom, u korist okrivljenog AA, učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 57. stav 2. Krivičnog zakonika.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio braniocu advokatu Dušanu Bulatoviću, Vrhovni sud je u smislu člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici veća bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom odlukom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca Ktz 427/25 od 07.04.2025. godine, je osnovan, iz sledećih razloga:

Prema stanju u spisima, sporazum o priznanju krivičnog dela Kto 501/23 – Sk 119/23 od 11.12.2023. godine zaključen je između javnog tužioca VJT u Beogradu, sa jedne strane i okrivljenog AA u prisustvu branioca, advokata Dušana Bulatovića, sa druge strane. Predmet sporazuma je krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, koje krivično delo je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao i kojim sporazumom su se javni tužilac i okrivljeni saglasili da Viši sud u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležan sud, okrivljenog na osnovu predmetnog sporazuma oglasi krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika i osudi na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, u koju će mu biti uračunato vreme provedeno u policijskom zadržavanju i na meri zabrane napuštanja stana, kao i da sud okrivljenom izrekne meru bezbednosti oduzimanja predmeta, te da isti plati troškove krivičnog postupka, nakon čega je sud, nalazeći da su ispunjeni uslovi iz člana 317. ZKP, predmetni sporazum o priznanju krivičnog dela prihvatio i doneo pobijanu presudu.

Međutim, osnovano Vrhovni javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je prihvatanjem predmetnog sporazuma o priznanju krivičnog dela, učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer Viši sud u Beogradu nije imao zakonski osnov za donošenje presude kojom se prihvata sporazum o priznanju krivičnog dela, imajući u vidu da kazna u pogledu koje su javni tužilac i okrivljeni zaključili sporazum nije predložena u skladu sa krivičnim zakonom (član 317. stav 1. tačka 4) ZKP), s obzirom da je ublažena suprotno odredbi člana 57. stav 2. Krivičnog zakonika.

Odredbom člana 317. stav 1. tačka 4) ZKP, propisano je da će sud presudom prihvatiti sporazum o priznanju krivičnog dela i oglasiti okrivljenog krivim, ako utvrdi da je kazna ili druga krivična sankcija, odnosno druga mera u pogledu koje su javni tužilac i okrivljeni zaključili sporazum, predložena u skladu sa krivičnim ili drugim zakonom.

Odredbom člana 350. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika propisano je da će se učinilac krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, predviđenog tom zakonskom odredbom kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

Odredbom člana 56. Krivičnog zakonika propisani su slučajevi u kojima sud, izuzetno od opšteg pravila o odmeravanju kazne u granicama propisanim zakonom za određeno krivično delo ovlašćen da učiniocu krivičnog dela kaznu ublaži po meri ili vrsti, te tako učiniocu krivičnog dela može izreći kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne, kad zakon predviđa da se kazna može ublažiti (stav 1.); kad zakon predviđa da se učinilac može osloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi od kazne (stav 2. ); kad utvrdi da postoje naročito olakšavajuće okolnosti koje ukazuju na to da se sa ublaženom kaznom može postići svrha kažnjavanja (stav 3.).

Odredbom člana 57. stav 1. Krivičnog zakonika propisane su granice za ublažavanje kazne kada za to postoje uslovi iz člana 56. ovog zakonika, dok su odredbom člana 57. stav 2. propisani izuzeci od stava 1. člana 57. ovog zakonika i između ostalog je navedeno da se za krivično delo iz člana 350. stav 3. Krivičnog zakonika, ne može ublažiti kazna.

Iz svega napred iznetog, proizilazi da je u konkretnom slučaju kazna o kojoj su se sporazumeli javni tužilac i okrivljeni ublažena i pored toga što nisu postojali zakonski uslovi za ublažavanje kazne za krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, pa kako predmetna kazna zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, koja je u konkretnom slučaju predložena sporazumom, nije u skladu sa Krivičnim zakonikom, to je, po oceni Vrhovnog suda, Viši sud u Beogradu, rešenjem morao odbiti sporazum o priznanju krivičnog dela u smislu člana 318. stav 1. tačka 2) ZKP, iz razloga što nisu ispunjeni uslovi propisani članom 317. stav 1. tačka 4) ZKP za prihvatanje sporazuma.

Kako je, Viši sud u Beogradu zanemarujući u potpunosti zakonsku odredbu iz člana 57. stav 2. Krivičnog zakonika, pogrešno zaključio da je predložena kazna zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, u skladu sa odredbama Krivičnog zakonika, to je, po oceni Vrhovnog suda, prihvatanjem sporazuma o priznanju krivičnog dela i nalazeći da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi propisani članom 317. stav 1. tačka 4) ZKP za prihvatanje sporazuma, u korist okrivljenog AA učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koju se ukazuje zahtevom, zbog čega je Vrhovni sud po usvajanju zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca u smislu odredbe člana 493. ZKP, doneo presudu kojom se ograničio samo na to da utvrdi povredu zakona, ne dirajući u pravnosnažnost pobijane presude.

Rukovođen iznetim razlozima, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                    Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković