Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Bogoljub Gačević zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. i stav 2. tačka 2. i 3. ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP zbog nepotpuno i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja – član 440. ZKP, a u odnosu na drugostepenu presudu i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude tako što će doneti odbijajuću presudu shodno odredbi člana 423. stav 1. tačka 1. ZKP.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Neosnovano se zahtevov za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP u drugostepenom postupku navodima da je krivično gonjenje za delo za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, zastarelo dana 22.03.2017. godine, a drugostepena presuda je otpravljena iz tog suda prvostepenom sudu dna 24.03.2017. godine (što je vidljivo na štambilju). Zastarelost gonjenja nastupila je dva dana pre pravnosnažnosti presude s obzirom da pravnosnažnost presude, prema navodima zahteva nastupa u trenutku u kojem je nastupila vezanost suda sopstvenom odlukom, a to je trenutak kada je presuda objavljena ili ako nije objavljena, kada je iz suda otpravljena.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA pravnosnažno osuđen zbog izvrešenja krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je zaprećena novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine.

Odredbom člana 103. tačka 7. KZ propisno je da ako u ovom zakoniku nije drugačije određeno krivično gonjenje ne može se preduzeti kada protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna dok je članom 104. stav 6. KZ propisano da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Iz spisa predmeta proizilazi da je krivično delo iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni AA oglašen krivim izvršeno dana 23.03.2013. godine, pa bi shodnom primenom odredbi člana 103. tačka 7. i člana 104. stav 6. KZ apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za to krivično delo, nastupila dana 23.03.2017. godine.

Imajući u vidu da je presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K br.468/16 od 16.01.2017. godine postala pravnosnažna dana 07.03.2017. godine, kada je doneta presuda Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 42/17 od 07.03.2017. godine, dakle pre isteka roka apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo zbog koga je protiv okrivljenog AA ovaj krivični postupak vođen, (zastarelost bi nastupila dana 23.03.2017. godine), bez značaja je za pitanje nastupanja apsolutne zastarelosti činjenica kada je otpravak te presude poslat prvostepenom sudu, pa su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na to da je drugostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP navodima da se na strani okrivljenog nisu stekla subjektivna obeležja krivičnog dela zbog koga je oglašen krivim. Iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela sadržanih u izreci prvostepene presude, jasno proizilaze sve subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu istaknutih bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. i stav 2. tačka 2. i 3. ZKP i povredu zakona iz člana 440. ZKP, na koje se takođe ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA obzirom da iste ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP okrivljenom dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                         Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić