Prema okrivljenom AA i BB, na osnovu člana 85. KZ izrečena je mera bezbednosti zabrane vršenja delatnosti i dužnosti vezanih za raspolaganje, korišćenje, upravljanje ili čuvanje imovine preduzeća u trajanju od dve godine računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava u vreme trajanja ove mere.

Istom presudom, odbijen je predlog Višeg javnog tužioca u Kraljevu za oduzimanje imovinske koristi od okrivljenih i obavezan je okrivljeni AA da oštećenima VV, GG, DD, ĐĐ, EE i ŽŽ na ime imovinskopravnog zahteva isplati iznos od po 7.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja i oštećenom ZZ iznos od 48.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.03.2013. godine pa do isplate u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećeni II, JJ, KK, LL, LJLJ, MM, NN, NJNJ, OO, PP, RR, SS, TT i ĆĆ su za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu. Takođe, obavezani su okrivljeni AA i BB da na ime troškova krivičnog postupka isplate na račun javnih prihoda u korist budžeta RS Višeg suda u Čačku na ime paušala iznos od po 2.000,00 dinara i na ime ostalih troškova solidarno iznos od 68.500,00 dinara u roku od 3 meseca po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, a okrivljeni AA je obavezan da na ime troškova veštačenja veštaka medicinske struke uplati na račun javnih prihoda u korist budžeta RS Višeg suda u Čačku iznos od 70.000,00 dinara i na ime troškova postavljenog branioca po službenoj dužnosti iznos od 138.000,00 dinara u roku od 3 meseca po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da oštećenom ZZ na ime troškova krivičnog postupka isplati iznos od 43.125,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

U stavu drugom izreke prvostepene presude okrivljeni AA je na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. u vezi člana 61. KZ.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Kž1 1114/18 od 18.03.2019. godine odbio kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Čačku, branilaca okrivljenog AA, advokata Dejana Mrakovića i Marka Đurovića, i branioca okrivljenog BB, advokata Gorana Avramovića i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog BB, advokat Goran Avramović zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP sa predlogom da se pobijane presude ukinu i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

-branilac okrivljenog AA, advokat Dejan Mraković zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i povrede člana 54 KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud donese odluku kojom će se odložiti izvršenje kazne okrivljenom AA po pravnosnažnoj prvostepenoj presudi odnosno da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje i da zajedno sa okrivljenim bude obavešten o danu i času održavanja sednice veća, radi prisustvovanja istoj.

Razmatrajući podnete zahteve za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Gorana Avramovića izjavljen je od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dejana Mrakovića je nedozvoljen.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog BB, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Gorana Avramovića je neosnovan.

Branilac okrivljenog BB u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodeći da radnje okrivljenog BB opisane u stavu prvom pod tačkom jedan izreke prvostepene presude, ne odgovaraju zakonskim obeležjima krivičnog dela za koje je okrivljeni BB oglašen krivim, te da je prvostepeni sud bio dužan da radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela podvede pod samo jednu od alternativno propisanih radnji koje ulaze u biće krivičnog dela, kao i da je u konkretnom slučaju zakon povređen i u pogledu postojanja svojstva „odgovornog lica“, kao bitnog elementa koje ulazi u biće krivičnog dela iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 227. stav 1. KZ propisano je da će se odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu, ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela, kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine. Stavom 3. istog člana propisano je da će se, ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Odredbom člana 112. stav 5. KZ propisano je da se odgovornim licem u pravnom licu smatra lice koje na osnovu zakona, propisa ili ovlašćenja vrši određene poslove upravljanja, nadzora ili druge poslove iz delatnosti pravnog lica, kao i lice kome je faktički povereno obavljanje tih poslova. Odgovornim licem smatra se i službeno lice kada su u pitanju krivična dela kod kojih je kao izvršilac označeno odgovorno lice, a u ovom zakoniku nisu predviđena u glavi o krivičnim delima protiv službene dužnosti odnosno kao krivična dela službenog lica.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela opisanog u izreci prvostepene presude za koje je okrivljeni BB oglašen krivim (stav I tačka 1.) proizilaze sva zakonska obeležja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilašvu iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, kako objektivna obeležja koja se odnose na radnje okrivljenog - da je kao predsednik Upravnog odbora zemljoradničke zadruge „UU“, u vremenskom periodu označenom u izreci presude, postupajući po postignutom dogovoru i zajedničkim preduzimanjem radnji sa okrivljenim AA, obavljajući faktičke poslove otkupljivača, kao odgovorno lice, iskorišćavanjem svog položaja prilikom otkupa poljoprivrednih proizvoda od poljoprivrednika i nevršenjem svoje dužnosti, postupajući suprotno članu 10., 11. i 90. Zakona o računovodstvu i reviziji, pribavio za sebe protivpravnu imovinsku korist, u iznosu preko 1.500.000,00 dinara, na način bliže opisan u stavu prvom tačka jedan izreke prvostepene presude, tako i subjektivna obeležja krivičnog dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja (svesti i volje) okrivljenog za izvršenje dela, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela.

U konkretnom slučaju okrivljeni BB je imao svojstvo odgovornog lica, u smislu člana 112. stav 5. KZ, jer je bio predsednik Upravnog odbora navedene zadruge, kome je faktički bio poveren određen krug poslova koje je ovlašćen da obavlja iz delatnosti zemljoradničke zadruge.

Dakle, kako je okrivljeni BB krivično delo izvršio, kao odgovorno lice, postupajući zajednički i po prethodnom dogovoru, u saizvršilaštvu sa okrivljenim AA, zajedničkim preduzimanjem radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela, u produženom trajanju, jer je izvršio više istih krivičnih dela, u vremenskom kontinuitetu, korišćenjem iste situacije, sa jedinstvenim umišljajem da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, to su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, ocenjeni neosnovanim.

Prema napred citiranoj odredbi člana 227. stav 1. KZ, radnja izvršenja krivičnog dela alternativno je propisana i može se preduzeti iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti. Dakle, kako je za postojanje radnje kao bitnog elementa krivičnog dela dovoljno da je izvršena bilo koja od alternativno propisanih radnji, što ne isključuje postojanje krivičnog dela i u slučaju izvršenja više alternativno propisanih radnji izvršenja krivičnog dela, to je Vrhovni kasacioni sud navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, kojima se ističe da je sud bio u obavezi da radnje izvršenja krivičnog dela podvede pod samo jednu od alternativno propisanih radnji, takođe ocenio neosnovanim.

Ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog BB ističe da nižestepeni sudovi nisu dali razloge u pogledu postojanja saizvršilaštva, čime zapravo ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i polemiše sa ocenom izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova, kao i sa ocenom odbrane okrivljenih u pogledu postojanja svesti o zajedničkoj saradnji usmerenoj ka ostvarenju unapred planiranog cilja i u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom, a činjenično stanje i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa Vrhovni kasacioni sud ove navode nije razmatrao.

Kako zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dejana Mrakovića, podnet dana 20.05.2019. godine, ne sadrži potpis i pečat advokatske kancelarije, to je Vrhovni kasacioni sud, isti ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu I izreke presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, dok je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP doneo odluku kao u stavu II izreke ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                             Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić