- u tački 3) izreke, zbog izvršenja krivičnog dela prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. stav 4. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci,

i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 godina, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 07.08.2020. godine pa do dalje odluke suda.

Istom presudom na osnovu člana 246a stav 5. KZ od okrivljenog je oduzeta opojna droga, na osnovu člana 185. stav 7. KZ od okrivljenog je oduzet eksterni hard disk, na osnovu člana 87. KZ prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta, i odlučeno je o imovinskopravnom zahtevu oštećenog i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 201/22 od 23.03.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, okrivljenog Milenka Miljkovića i njegovog branioca i presuda Višeg suda u Novom Sadu K 34/21 od 02.12.2021 godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Milenka Miljkovića, advokat Vladimir Đurđević u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti označava povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da se iz opisa radnje izvršenja krivičnog dela silovanje datog pod tačkom 1. izreke prvostepene presude, ne može zaključiti da li su zakonski uslovi za postojanje krivičnog dela u produženom trajanju iz člana 61. KZ u konkretnom slučaju ispunjeni. Prvi i osnovni uslov propisan članom 61. KZ jeste, da se radi o više istih ili istovrsnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca, a iz tačke 1. izreke pobijane prvostepene presude se ne može sa sigurnošću utvrditi čak ni postojanje vremenskog kontinuiteta, jer sud utvrđuje da je okrivljeni radnje izvršenja krivičnog dela silovanje preduzeo u više navrata, bez utvrđivanja koliko je takvih radnji preduzeo i kako se može zaključiti da li vremenska povezanost postoji ili ne, budući da je period izvršenja krivičnog dela vremenski smešten u period od skoro godinu i po dana. Pri tome, iz izreke presude se ne može zaključiti ni koji od dodatnih, alternativno propisanih uslova iz člana 61. stav 1. KZ, sud smatra da su ispunjeni.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 61. stav 1. KZ propisano je da produženo krivično delo čini više istih ili istovrsnih krivičnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od sledećih okolnosti: istovetnosti oštećenog, istovrsnosti predmeta dela, korišćenje iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstva mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstvenog umišljaja učinioca.

U konkretnom slučaju, a imajući u vidu izreku pobijane pravnosnažne presude, okrivljeni Milenko Miljković je u tački 1. izreke prvostepene presude oglašen krivim da je, pored ostalog, u periodu od aprila meseca 2019. godine do 07.08.2020. godine, u mestu i na način bliže opredeljenim u izreci, sposoban da shvati značaj svojih dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svojih dela čije je izvršenje hteo, prinudio maloletno lice na sa obljubom izjednačen čin, pretnjom da će za njega otkriti nešto što bi škodilo njegovoj časti i ugledu, koristeći se pretnjom da poseduje snimak njegovog prvog seksualnog kontakta sa drugim muškarcem, koji će učiniti dostupan njegovoj majci i sestri, u više navrata prinudio maloletnog oštećenog da pristane na seksualni čin stavljanjem polnog organa okrivljenog u usta i analni otvor maloletnog oštećenog, pri čemu je znao da je njegovo delo zabranjeno.

Iz iznetih razloga, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u radnjama okrivljenog Milenka Miljkovića, stiču se sva objektivna i subjektivna obeležja produženog krivičnog dela silovanja iz člana 178. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 61. KZ jer je okrivljeni, a prema navodima izreke pobijane prvostepene presude, u više navrata, u periodu od aprila meseca 2019. godine do 07.08.2020. godine, prinudio istog maloletnog oštećenog da pristane na seksualni čin, pretnjom da će za njega otkriti nešto što bi škodilo njegovoj časti i ugledu, te su suprotni navodi zahteva ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ali i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ukazuje i navodima da je okrivljeni u tački 2. izreke prvostepene presude oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ u sticaju sa produženim krivičnim delom omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ. Po stavu odbrane, u konkretnom slučaju nije u pitanju „velika količina“, već mala količina opojne droge koja se drži za sopstvenu upotrebu, obzirom da je sud utvrdio da je okrivljeni krivično delo iz člana 246a stav 2. KZ izvršio tako što je držao opojnu drogu marihuanu u količini od ukupno 20,82 grama upakovanu u 29 paketića. Po stavu odbrane, kako se nesumnjivo radi o maloj količini opojne droge za ličnu upotrebu, nedostaje bitan element krivičnog dela iz člana 246a stav 2. KZ.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude, na strani šest, stav dva, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) branilac okrivljenog ukazuje i vezano za postojanje krivičnog dela iz člana 247. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim u tački 2. izreke prvostepene presude, s`obzirom da je prvostepeni sud utvrdio da je okrivljeni ovo krivično delo izvršio tako što je maloletnim licima stavio na raspolaganje prostorije radi uživanja opojne droge, da im je navodno davao na uživanje opojnu drogu u različitim vremenskim periodima, ali da se postavlja pitanje postojanja ovog krivičnog dela, u situaciji kada okrivljeni formira zajednicu života sa oštećenima, pa u prostorijama u kojima zajedno stanuju, zajedno i konzumiraju opojnu drogu. Po stavu odbrane, okrivljeni nije oštećenima stavio na raspolaganje prostorije u kojima stanuje radi uživanja opojnih droga, već se u tim prostorijama sa oštećenima viđao, družio, živeo, održavao emotivne kontakte, pa i konzumirao marihuanu, koju su uživali dobrovoljno i koja je njima uvek bila dostupna.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonotisti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 247. stav 1. KZ propisano je da ko navodi drugog na uživanje opojne droge ili mu daje opojnu drogu da je uživa on ili drugo lice ili stavi na raspolaganje prostorije radi uživanja opojne droge ili na drugi način omogućuje drugome da uživa opojnu drogu, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina, dok je stavom 2. propisano, pored ostalog, da ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletnom licu, učinilac će se kazniti kaznom zatvora od dve do deset godina.

Imajući u vidu napred navedeno, te da iz izreke pobijane prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni u periodu od 2014. do 07.08.2020. godine u prostorijama u kojima prebiva u Novom Sadu u ulici ..., sposoban da shvati značaj svog dela i da uprava svojim postupcima, svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje maloletnim licima stavio na raspolaganje prostorije u kojima prebiva radi uživanja opojne droge, a na način bliže opredeljen u izreci presude, pri čemu je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, proizilaze sva objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela iz člana 247. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ za koje je okrivljeni pravnosnažnim presudama oglašen krivim u tački 2. izreke presude, iz kojih razloga su napred izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se tvrdi suprotno, neosnovani.

Po stavu odbrane, povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP učinjena je i u odnosu na krivično delo opisano pod tačkom 3. izreke prvostepene presude, jer je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. stav 4. KZ, koje je izvršio tako što je „posedovao slike i audio-vizuelne predmete pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem maloletnih lica, na taj način što je na memorijskom uređaju – eksternom hard disku ... posedovao 19 datoteka sa fotografijama ... jedan video snimak ... osoba muškog pola, na kojima su vizuelno prikazana maloletna lica – deca, koja se bave seksualno eksplicitnim ponašanjem, kao i polni organi dece“. Dalje se navodi da je za postojanje ovog krivičnog dela, u konkretnom slučaju, neophodno da je okrivljeni tačno određenog dana bio u posedu pornografskog materijala nastalog iskorišćavanjem maloletnih lica, obzirom da se drugi oblici radnje izvršenja okrivljenom ne stavljaju na teret. Pod posedovanjem se podrazumeva pritežanje, držanje određene stvari u tom konkretnom momentu, a navedene fotografije i video snimke, okrivljeni dana 07.08.2020. godine, kako se u prvostepenoj presudi navodi, nije ni držao ni u bilo kom obliku pritežanja raspolagao sa istim, jer predmetni pornografski materijal u elektronskom obliku na eksternom hard disku, koji je oduzet od okrivljenog bio obrisan, odnosno nije bio dostupan ni samom okrivljenom. Dalje se navodi da je takav materijal pronađen tek specijalnim veštačenjem, te da okrivljeni na dan lišenja slobode 07.08.2020. godine nije praktično posedovao ništa od napred navedenog pornografskog materijala.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su neosnovani, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 185. KZ u stavu 4. propisano je da ko pribavlja za sebe ili drugog, poseduje, prodaje, prikazuje, javno izlaže ili elektronski ili na drugi način čini dostupnim slike, audio-vizuelne ili druge predmete pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem maloletnog lica, kazniće se zatvorom od 3 meseca do 3 godine.

Imajući u vidu citiranu odredbu Krivičnog zakonika, gde je kao jedno od alternativno propisanih radnji navedeno „posedovanje“, te kako je u tački 3. izreke prvostepene presude okrivljenom stavljeno na teret posedovanje i to slika i audio- vizuelnih predmeta pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem maloletnih lica koji su se nalazili na memorijskom uređaju – eksternom hard disku i to 19 datoteka sa fotografijama i jedan video snimak, to činjenica, da su naknadno isti obrisani, nije od uticaja na postojanje ovog krivičnog dela, obzirom da je za postojanje istog, relevantno da je okrivljeni, posedovao navedene datoteke i snimak, do trenutka dok iste nije obrisao.

Shodno iznetom, napred izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti u odnosu na krivično delo iz člana 185. stav 4. KZ su po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovani.

U preostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog Milenka Miljkovića, obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i to vezanu za krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. stav 1. i 2. KZ, navodi da je prvostepeni sud oglasio okrivljenog krivim za jedno krivično delo iz člana 185. stav 1. i 2. KZ, ali da se, po stavu odbrane, ne može smatrati da se, u konkretnom slučaju, radi o jednom krivičnom delu, već o sticaju dva krivična dela.

Međutim, shodno zakonskoj odredbi iz člana 71. tačka 5. ZKP, branilac okrivljenog ima pravo, ali i dužnost, da procesne radnje preduzima samo u korist okrivljenog, odnosno da je ovlašćen da zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredni pravni lek podnese isključivo u korist okrivljenog, ukoliko je pravnosnažnom odlukom javnog tužioca ili suda učinjena povreda navedena u članu 485. stav 4. ZKP, na štetu okrivljenog. Kako je, u konkretnom slučaju, u pogledu iznete povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Milenka Miljkovića zahtev podneo na štetu okrivljenog, a na šta po zakonu nije ovlašćen, to je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u ovom delu, njegov zahtev nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                             Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić