U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića i Tatjane Vuković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Miloša Marića, zbog produženog krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. i člana 61. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Miloša Marića, advokata Biljane Desnica-Petrović, Vladimira Horovica i Milana Unkovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K.134/17 od 30.11.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 358/24 od 24.12.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 07.05.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Miloša Marića, advokata Biljane Desnica-Petrović, Vladimira Horovica i Milana Unkovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K.134/17 od 30.11.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 358/24 od 24.12.2024. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu K.134/17 od 30.11.2023. godine okrivljeni Miloš Marić je oglašen krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. i člana 61. KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 2. KZ, pa su mu za navedena krivična dela prethodno utvrđene pojedinačne kazne i to za krivično delo iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. i člana 61. KZ kazna zatvora u trajanju od 5 godina, a za krivično delo iz člana 348. stav 4. u vezi stava 2. KZ kazna zatvora u trajanju od 3 godine i zatim je okrivljeni Miloš Marić osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina i 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 20.03.2015. godine kada je lišen slobode pa do 13.01.2017. godine kada mu je pritvor ukinut.

Istom presudom oštećeni AA, BB i VV su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnični postupak. Određeno je da se od okrivljenog oduzima vatreno oružje, njegovi delovi, municija i eksplozivne materije, a koje su bliže označene u izreci presude. Okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, Osnovnom sudu u Novom Sadu i Višem sudu u Novom Sadu, a kako je to bliže označeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 358/24 od 24.12.2024. godine u stavu I izreke delimično je usvojena žalba branilaca okrivljenog Miloša Marića, pa je preinačena presuda Višeg suda u Novom Sadu K.134/17 od 30.11.2023. godine tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog Miloša Marića oglasio krivim za produženo krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. i člana 61. KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 2. KZ, a kako je to bliže opisano u izreci drugostepene presude, pa mu je za navedena krivična dela prethodno utvrdio pojedinačne kazne i to za krivično delo iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. i člana 61. KZ kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 2 meseca, a za krivično delo iz člana 348. stav 4. u vezi stava 2. KZ kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i zatim je okrivljenog Miloša Marića osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 20.03.2015. godine kada je lišen slobode pa do 13.01.2017. godine kada mu je pritvor ukinut, te je odredio da se oštećeni AA, BB, VV, GG i DD radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućuju na parnični postupak. U stavu II izreke presude odbijene su kao neosnovane i to u celosti žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu i u preostalom delu žalba branilaca okrivljenog Miloša Marića, pa je prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog Miloša Marića, advokati Biljana Desnica- Petrović, Vladimir Horovic i Milan Unković, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1, 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da u celosti ukine presude Višeg suda u Novom Sadu K.134/17 od 30.11.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 358/24 od 24.12.2024. godine i naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim prvostepenim većem ili da ukine presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 358/24 od 24.12.2024. godine i predmet vrati tom sudu radi ponovnog odlučivanja o žalbi na prvostepenu presudu sa nalogom da o žalbi odlučuje veće u drugom sastavu, kao i da u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP obavesti branioce o sednici veća i da u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odredi da se odloži, odnosno prekine izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog Miloša Marića u podnetom zahtevu ističu da se pobijana osuđujuća presuda zasniva isključivo na nezakonitim dokazima i to pre svega na zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija PU Novi Sad OKP – droge od 20.03.2015. godine, koji se odnosi na pretres kuće u ..., ulica ... broj .., a koji je kao nezakonito pribavljen dokaz morao biti izdvojen iz sudskih spisa. Po stavu branilaca, navedeni zapisnik je rezultat nezakonito sprovedene dokazne radnje pretresanje stana i drugih prostorija koja je sprovedena suprotno članu 156. stav 7. ZKP, obzirom da licima ĐĐ i EE, koji su kao svedoci prisustvovali navedenom pretresanju, nije predočeno da oni treba da budu zajedno svo vreme trajanja pretresa, jer isti ni jednog trenutka nisu bili zajedno, već je jedan svedok bio na spratu, a drugi u prizemlju kuće u kojoj živi okrivljeni, pri čemu ni jedno od dvoje svedoka nije bilo prisutno prilikom pretresanja vozila koje se nalazilo u dvorištu kuće, a takođe ni prilikom pronalaska u istom sporne puške. U prilog nezakonitosti navedenog zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija, branioci dalje ističu i da zapisnik nije sačinjen u zakonom propisanoj formi i to u skladu sa odredbom člana 157. stav 4. ZKP, obzirom da ne sadrži opis pronađenih predmeta i mesto na kome su pronađeni, kao ni konstataciju vezano za pronalazak spornih pištolja i puške.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, suprotno navodima branilaca okrivljenog, zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija MUP-a RS DP PU u Novom Sadu OKP - droge od 20.03.2015. godine i po svojoj sadržini i po načinu pribavljanja predstavlja zakoniti dokaz na kojem je sud mogao zasnovati pobijanu pravnosnažnu presudu. Navedeni zapisnik je rezultat zakonito sprovedene dokazne radnje pretresanje stana i drugih prostorija, koja je preduzeta u skladu sa odredbama članova 155, 156. i 157. ZKP i to od strane ovlašćenih službenih lica MUP-a RS PU u Novom Sadu, u prisustvu dva punoletna građanina kao svedoka pretresa, po naredbi za pretresanje sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Kppr.br.100/15 od 20.03.2015. godine koja sadrži sve elemente propisane odredbom člana 155. ZKP, a koja je doneta na obrazloženi zahtev Višeg javnog tužioca u Novom Sadu KTR.382/15 od 20.03.2015. godine, a navedeni zapisnik su svojeručno potpisali Miloš Marić kao držalac stana, te prisutni svedoci pretresa ĐĐ i EE i to bez ikakvih primedbi na sam tok vršenja pretresa i postupanje policije, kao i ovlašćeno službeno lice i zapisničar. Inače, u samom zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija je na prvoj strani konstatovano da je Milošu Mariću kao držaocu stana pre početka pretresanja stana predata naredba o pretresanju i da je on tom prilikom poučen da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca koji može prisustvovati pretresanju i isti je izjavio da ne zahteva prisustvo advokata, a navedenu konstataciju ovlašćenog službenog lica je odmah pored iste potvrdio svojim potpisom Miloš Marić, a iz čega proizilazi da je on kritičnom prilikom imao mogućnost da zahteva da advokat prisustvuje navedenom pretresanju, ali da on to svoje pravo nije iskoristio, tako da se i u ovom delu kao neosnovani ocenjuju navodi branilaca okrivljenog Miloša Marića. Pored toga, iz navedenog zapisnika proizilazi da su svedoci pretresa ĐĐ i EE shodno odredbi člana 156. stav 7. ZKP bili prisutni pre početka pretresanja i poučeni o njihovoj ulozi prilikom vršenja pretresa, pri čemu odredba člana 156. stav 7. ZKP, na čiju povredu prilikom pretresanja ukazuju branioci okrivljenog, ni ne predviđa obavezu predočavanja svedocima pretresa od strane ovlašćenog službenog lica da oni treba da budu zajedno jedan pored drugog u svakom trenutku trajanja pretresa, niti zakon predviđa da pretresanje mora biti obavljeno na taj način, već samo da istom prisustvuju dva punoletna građanina kao svedoci koji će se pre početka pretresanja upozoriti da paze na tok pretresanja, a što je u konkretnom slučaju i učinjeno. Osim toga, suprotno navodima branilaca okrivljenog, navedeni zapisnik je sačinjen u zakonom propisanoj formi i to u skladu sa odredbom člana 157. stav 4. ZKP, obzirom da sadrži tačan opis pronađenih i oduzetih predmeta, kao i mesto na kome su isti pronađeni, a o oduzetim predmetima je potom sačinjena potvrda o privremeno oduzetim predmetima koja je izdata Milošu Mariću od kojeg su predmeti oduzeti.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u delu u kojem, ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao nezakonito pribavljen dokaz označavaju potvrdu o privremeno oduzetim predmetima PU Novi Sad od 20.03.2015. godine, isticanjem da navedena potvrda nije sačinjena u zakonom propisanoj formi i nije identične sadržine sa zapisnikom o pretresanju stana i drugih prostorija u pogledu pronađenih predmeta, te da je navedenu potvrdu Miloš Marić potpisao u svojstvu građanina, bez prisustva branioca, čime mu nisu omogućena prava iz člana 294. stav 4. u vezi člana 8. ZKP, budući da je on u trenutku potpisivanja potvrde o privremeno oduzetim predmetima imao status osumnjičenog lica, jer je prema njemu u tom trenutku rešenjem bilo određeno zadržavanje i bio je lišen slobode.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se ne mogu prihvatiti kao osnovani. Ovo sa razloga jer je i potvrda o privremeno oduzetim predmetima sastavljena dana 20.03.2015. godine od strane ovlašćenog službenog lica MUP-a RS DP PU Novi Sad OKP Grupa za suzbijanje krijumčarenja i narkomanije pribavljena na zakonit način radnjama policijskih službenika na koje su oni ovlašćeni u skladu sa odredbom člana 286. stav 2. ZKP, odnosno navedena potvrda o privremeno oduzetim predmetima je rezultat zakonito sprovedene dokazne radnje privremeno oduzimanje predmeta, tako da i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini predstavlja zakoniti dokaz i na istoj se može zasnivati presuda. Naime, navedena potvrda o privremeno oduzetim predmetima je Milošu Mariću, od kojeg su predmeti oduzeti, izdata u skladu sa odredbom člana 150. stav 1. ZKP i sadrži sve obavezne elemente propisane ovom zakonskom odredbom i to opis predmeta koji su oduzeti, podatke o Milošu Mariću od koga su predmeti oduzeti, gde su isti pronađeni, kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi, pri čemu Zakonik o krivičnom postupku ni ne predviđa da potvrda o privremeno oduzetim predmetima mora da bude potpisana od strane lica od koga se predmeti oduzimaju, u ovom slučaju od Miloša Marića, a koji je bio prisutan prilikom pronalaska oduzetih predmeta od strane ovlašćenih službenih lica pri pretresu stana i drugih prostorija čiji je on držalac i bio je poučen da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca koji može prisustvovati pretresanju i isti je izjavio da ne zahteva prisustvo advokata, tako da okolnost na koju u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuju branioci, i to da je Miloš Marić navedenu potvrdu o privremeno oduzetim predmetima potpisao bez prisustva branioca, po nalaženju Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nije od uticaja na samu zakonitost navedene potvrde ni u formalnom, a ni u sadržinskom smislu i nema za posledicu njeno obavezno izdvajanje iz spisa predmeta. Pored toga, svi predmeti koji su u zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija navedeni da su nađeni i oduzeti prilikom pretresa stana i drugih prostorija su taksativno i navedeni u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima, ali samo različitim redosledom, tako da se i u ovom delu ocenjuju kao neosnovani navodi branilaca okrivljenog.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u delu u kojem kao nezakonito pribavljen dokaz označavaju nalaz i mišljenje Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Po stavu branilaca DNK-a veštačenje je nezakonito iz razloga jer uzorci biološkog porekla nisu pribavljeni saglasno odredbi člana 141. ZKP, budući da u konkretnom slučaju nije postojala naredba javnog tužioca ili suda o uzimanju bukalnog brisa od okrivljenog Miloša Marića i tu radnju nije preduzeo zdravstveni radnik, a takođe i brisevi sa oružja i municije koji su dostavljeni Biološkom fakultetu nisu zakonito pribavljeni jer su izuzeti bez naredbe tužilaštva ili suda.

Suprotno navodima branilaca okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog suda, DNK-a veštačenje Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu predstavlja zakonito pribavljen dokaz na kojem se može zasnivati pobijana pravnosnažna presuda. Naime, kako iz spisa predmeta proizilazi da je uzimanje uzoraka biološkog porekla obavljeno u skladu sa odredbom člana 141. ZKP i od okrivljenog Miloša Marića je na osnovu naredbe OJT u Novom Sadu broj KTR.871/15-2 uzet bukalni bris radi eventualnog određivanja DNK-a profila i upoređivanja sa tragovima pronađenim i izuzetim prilikom vršenja uviđaja mesta događaja, a povodom predmetnih kritičnih događaja, te kako su i brisevi sa oružja i municije koji su dostavljeni Biološkom fakultetu izuzeti na osnovu naredbe organa postupka, to se sledstveno tome i u ovom delu ocenjuju kao neosnovani navodi branilaca okrivljenog.

Ostalim navodima branilaca okrivljenog vezanim za DNK-a veštačenje Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu se, po nalaženju Vrhovnog suda, ne osporava zakonitost navedenog DNK-a veštačenja, već se faktički samo osporava kredibilnost navedenog veštačenja i njegova dokazna snaga i to isticanjem da je DNK- a veštačenje izvršeno od strane Biološkog fakulteta u Beogradu Centar za humanu molekularnu tehniku koji ne poseduje akreditaciju za obavljanje DNK-a veštačenja izdatu od strane Akreditacionog tela Srbije, pa kako navedeni navodi ne predstavljaju dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovih branilaca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, to stoga Vrhovni sud ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog nije posebno ni razmatrao.

Takođe, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u delu u kojem kao nezakonito pribavljen dokaz označavaju balističko veštačenje, isticanjem da je zapisnik o balističkom veštačenju 03/4-10 broj 234-3462/15 od 21.03.2015. godine, pored veštaka Dragoljuba Ilića sačinio i policijski službenik Dejan Belić, a koji nije mogao biti određen kao sudski veštak balističar u ovom krivičnom postupku i morao se shodno odredbama članova 42. i 37. ZKP izuzeti iz veštačenja, budući da je prethodno prisustvovao uviđaju mesta događaja izvršenom dana 18.03.2015. godine u ..., broj .., a vezano za ispaljenje više hitaca iz vatrenog oružja na kuću ŽŽ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se ne mogu prihvatiti kao osnovani. Ovo sa razloga jer kako je odredbom člana 133. stav 4. ZKP predviđeno da se na uviđaj može pozvati i veštak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i mišljenja, to stoga okolnost da je uviđaju mesta događaja izvršenom dana 18.03.2015. godine u ..., ulica ... broj .., a vezano za ispaljenje više hitaca iz vatrenog oružja na kuću ŽŽ, prisustvovao i veštak balističar Dejan Belić, a što je i konstatovano u zapisniku o uviđaju mesta događaja MUP-a RS DP PU u Novom Sadu OKP od 18.03.2015. godine, a koji veštak balističke struke je potom zajedno sa veštakom Dragoljubom Ilićem dao nalaz i mišljenje u predmetnom krivičnom postupku, ni na koji način ne utiče na zakonitost navedenog nalaza i mišljenja, niti predstavlja razlog za izuzeće Dejana Belića od veštačenja u predmetnom krivičnom postupku shodno odredbama članova 42. i 37. ZKP, kako to neosnovano u podnetom zahtevu ističu branioci okrivljenog.

Dakle, imajući u vidu da, po oceni Vrhovnog suda, svi prethodno navedeni dokazi predstavljaju zakonite dokaze na kojima se presuda može zasnivati, to samim tim nije moralo biti doneto rešenje o njihovom izdvajanju iz spisa predmeta, pa su iz navedenih razloga kao neosnovani ocenjeni navodi zahteva branilaca okrivljenog kojima se ukazuje da je izvođenjem ovih dokaza i zasnivanjem pobijane pravnosnažne presude na istima učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Miloša Marića u ostalom delu je odbačen.

Naime, branioci okrivljenog u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja samo formalno označavaju povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, kako branioci u podnetom zahtevu ne ukazuju u čemu je to konkretno sud prekoračio granice svoga ovlašćenja prilikom izricanja krivične sankcije okrivljenom i koja konkretno odredba krivičnog zakona je povređena, već samo navode da sud nije pravilno odmerio kaznu okrivljenom pošto mu je pogrešno kao otežavajuću okolnost cenio njegovu raniju osuđivanost za krivično delo iz oblasti saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, budući da je za to krivično delo osuda brisana po službenoj dužnosti dana 01.10.2018. godine, to po nalaženju Vrhovnog suda branioci suštinski ukazuju na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP. Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja nižestepenih presuda samo formalno označavaju povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 3. ZKP), dok suštinski svojim navodima u ovom delu ukazuju na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, a koja povreda odredbe ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovim braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branilaca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branioci okrivljenog kao razloge podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navode i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branioci okrivljenog dalje u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuju u čemu se konkretno sastoje povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Miloša Marića, advokata Biljane Desnica-Petrović, Vladimira Horovica i Milana Unkovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branilaca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković