Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u svom zahtevu navodi da je pogrešan stav prvostepenog suda da zahtev za naknadu nagrade i nužnih izdataka okrivljenog – oštećenog AA od 06.12.2016. godine treba odbiti obzirom da su presudom tog suda K 858/15 od 08.07.2016. godine, obuhvaćeni svi troškovi koje je na ročištima imao AA gde ga je zastupao advokat Peko Obradović i advokat Slađana Tacić. Prema navodima zahteva navedenom presudom obuhvaćeni su samo troškovi koje je AA imao kao oštećeni dok prvostepeni sud nije dosudio troškove krivičnog postupka koje je AA imao kao okrivljeni po privatnoj tužbi BB za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ pa je nejasno obrazloženje prvostepenog suda da bi se stavljanjem u dvostruku procesnu ulogu (branilac okrivljenog – punomoćnik oštećenog) došlo u situaciju da se isti troškovi isplate više puta, jer se u konkretnom slučaju ne radi o istim troškovima, već se u jednom slučaju radi o troškovima koji su posledica privatne tužbe gde AA ima status okrivljenog dok po optužnom predlogu Osnovnog javnog tužilaštva u Prokuplju AA ima status oštećenog. Odbijajući zahtev za naknadu nagrade i nužnih izdataka okrivljenog AA, prvostepeni i drugostepeni sud učinili su povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju rešenja je dao jasne i dovoljne razloge (strana 2 stav 7 i strana 3 stav 1 drugostepenog rešenja) koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                           Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić