Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 624/15 od 06.10.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog A.L. i žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i presuda Višeg suda u Novom Sadu K 257/11 od 16.04.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog A.L., advokat S.B. zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje pred potpuno izmenjenim većem i da odredi da se na osnovu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odloži izvršenje pravnosnažne presude.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.L., advokata S.B., je neosnovan.

Branilac okrivljenog A.L. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je označenim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP navodima da se presude zasnivaju na iskazima svedoka N.G. i R.J., na kojim dokazima se presude ne mogu zasnivati ukazivanjem da su isti pribavljeni suprotno odredbi člana 395. stav 4. tačka 1. ZKP (u zahtevu je pogrešno označeno da su ovi dokazi pribavljeni suprotno odredbi člana 395. stav 3. tačka 1. ZKP), zbog čega je, po stavu branioca sud morao odbiti predloge za izvođenje ovih dokaza.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog A.L. neosnovano je isticao u izjavljenoj žalbi protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome je na str. 6 poslednji pasus i str. 7 pasus prvi, drugi i treći obrazloženja presude dao jasne i dovoljne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Pored toga, branilac okrivljenog ističe da je napadnutim presudama povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 2. ZKP na štetu okrivljenog navodima da je prvostepeni sud na radnje okrivljenog primenio zakon koji se ne može primeniti na taj način što je iste pravno kvalifikovao kao krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ, stajući na pravno stanovište da se u radnjama okrivljenog, s obzirom na odsustvo umišljaja okrivljenog da oštećenog liši života, stiču zakonska obeležja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 3. u vezi stava 2. i stava 1. KZ.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.L. neosnovano je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na str. 3 poslednji pasus i str. 4 pasus prvi obrazloženja presude je dao jasne i dovoljne razloge o tome da se u radnjama ovog okrivljenog stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                   Dragiša Đorđević,s.r.