.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 520/2026
05.05.2026. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasmine Vasović, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić, Aleksandra Stepanovića i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Mašom Denić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Predraga Nikolića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Surdulici K 8/22 od 28.10.2025. godine i Višeg suda u Vranju Kž1 9/26 od 03.02.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 05.05.2026.godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Predraga Nikolića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Surdulici K 8/22 od 28.10.2025. godine i Višeg suda u Vranju Kž1 9/26 od 03.02.2026. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Surdulici K 8/22 od 28.10.2025. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3. u vezi člana 61. KZ i izrečena mu je uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.
Istom presudom okrivljeni je obavezan na plaćanje sudskog paušala u iznosu od 5.000,00 dinara, u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude.
Presudom Višeg suda u Vranju Kž1 9/26 od 03.02.2026. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca, a prvostepena presuda je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Predrag Nikolić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok iz obrazloženja proizlazi da zahtev podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane pravnosnažne presude, usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, kao i da odredi da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda jer je došlo do povrede krivičnog zakona na štetu okrivljenog.
Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda zahteva, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.
Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP. U vezi navedenih povreda branilac citira presudu prvostepenog suda K 22/21 od 15.06.2021. godine, koja je ukinuta rešenjem Višeg suda u Vranju Kž1 229/21 od 22.12.2022.godine, usled bitnih povreda odredaba krivičnog postupka i ističe da nakon toga sud nije postupio po nalogu drugostepenog suda, već je i pored činjenice da je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja doneo osuđujuću presudu. Dalje se u zahtevu isključivo bavi razlozima koji se odnose na zastarelost krivičnog gonjenja. S tim u vezi ističe, da je predmet ovog postupka krivično delo davanje lažnog iskaza, da je okrivljeni svoj iskaz dao u postupku pred OJT u Vladičinom Hanu dana 17.04.2015. godine, u predmetu Kt 289/14, kao i da je u daljem toku krivičnog postupka pred sudom ostao pri ranije datom iskazu, a da za navedenu radnju ne može biti osuđen, jer je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja dana 17.04.2025. godine, s obzirom da je proteklo dvostruko vreme koliko se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja. Branilac dalje zaključuje da je sud pogrešno primenio odredbe materijalnog krivičnog prava kada je okrivljenog osudio za navedeno krivično delo, a koje odredbe se tiču nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja, kojim navodima branilac zapravo ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.
Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, advokat Predrag Nikolić, isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud – Viši sud u Vranju je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude Kž1 9/26 od 03.02.2026. godine je dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da se ne radi o apsolutnoj zastarelosti krivičnog gonjenja (strana 6, četvrti i peti stav drugostepene presude), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.
Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Maša Denić, s.r. Jasmina Vasović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
