Navedenom presudom na osnovu člana 252. i 258. stav 4. ZKP, obavezan je okrivljeni AA da oštećenim članovima društva DOO „Kilibi – u prinudnoj likvidaciji“, BB i VV na ime imovinskopravnog zahteva isplati iznos od 1.512.081,77 dinara u roku od 6 meseci od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Istom presudom na osnovu člana 261, 262. stav 2. i 264. stav 1. ZKP, obavezan je orkivljeni AA da nadoknadi troškove krivičnog postupka, s tim da će sud posebno rešenje o visini troškova doneti kada se podaci pribave.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 330/22 od 25.08.2022. godine, delimičnim usvajanjem žalbi okrivljenog AA lično i njegovog branioca preinačena je presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K.Po.4 br. 31/20 od 18.02.2022. godine samo u delu odluke o imovinskopravnom zahtevu, te je primenom člana 91. KZ oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom u iznosu od 1.512.081,77 dinara u korist budžeta Republike Srbije, a oštećeni DOO „Kilibi – u prinudnoj likvidaciji“, BB i VV upućeni su da svoj imovinskopravni zahtev u celosti ostvare u parnici, dok su u preostalom delu žalbe okrivljenog AA lično i njegovog branioca, kao neosnovane, odbijene, a presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K.Po.4 br. 31/20 od 18.02.2022. godine u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-Republički javni tužilac protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 330/22 od 25.08.2022. godine, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 441. stav 3. ZKP u vezi člana 93. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijanu presudu delimično ukine u delu odluke kojom je preinačena presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K.Po.4 br. 31/20 od 18.02.2022. godine u delu odluke o imovinskopravnom zahtevu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovnu odluku;

-branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Moljac, protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K.Po.4 br. 31/20 od 18.02.2022. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 330/22 od 25.08.2022. godine, bez navođenja zakonskog osnova, a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijanu presudu ukine i predmet vrati na ponovni postupak.

Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca braniocu okrivljenog AA, advokata Aleksandra Moljca, a Republičkom javnom tužiocu primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Moljca, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv koji su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je nedozvoljen.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 330/22 od 25.08.2022. godine učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 93. KZ, jer je okrivljeni AA izvršenjem krivičnog dela za koje je u ovom krivičnom postupku oglašen krivim, naneo imovinsku štetu oštećenim članovima društva DOO „Kilibi – u prinudnoj likvidaciji“, BB i VV u iznosu od 1.512.081,77 dinara, koja je ovim licima prvostepenom presudom i dosuđena, a da je drugostepenom presudom, kojom je prvostepena presuda preinačena u pogledu imovinskopravnog zahteva, pa je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom u tom iznosu u korist budžeta Republike Srbije, a oštećeni upućeni da svoj imovinskopravni zahtev u celosti ostvare u parnici, povređen član 93. KZ i učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Iz izreke prvostepene presude, kojom je okrivljeni AA oglašen krivim, proizilazi da je izvršenjem krivičnog dela zloupotreba službenog položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 1. KZ okrivljeni naneo štetu u iznosu od 1.512.081,77 dinara oštećenima DOO „Kilibi – u prinudnoj likvidaciji“, BB i VV, kao i da je na osnovu člana 252. i 258. stav 4. ZKP obavezan okrivljeni AA da oštećenima na ime imovinskopravnog zahteva isplati navedeni iznos.

Odredbom člana 93. stav 1. KZ, propisano je da ako je u krivičnom postupku usvojen imovinskopravni zahtev oštećenog, sud će izreći oduzimanje imovinske koristi samo ukoliko ona prelazi dosuđeni imovinskopravni zahtev oštećenog u tom iznosu.

Imajući u vidu da je prvostepenom presudom oštećenima dosuđen imovinskopravni zahtev u visini štete učinjene krivičnim delom i da imovinska korist koju je okrivljeni stekao izvršenjem ovog krivičnog dela ne prelazi iznos učinjene štete, u konkretnom slučaju presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 330/22 od 25.08.2022. godine nije se moglo izreći oduzimanje imovinske koristi.

Ovo stoga što iz odredbe člana 93. stav 1. KZ proizilazi da imovinski interesi lica koja su neposredno oštećena krivičnim delom imaju prednost u odnosu na meru oduzimanje imovinske koristi stečene krivičnim delom, pa navedena zakonska odredba ima prednost u primeni u odnosu na odredbu člana 91. KZ kojom je regulisano oduzimanje imovinske koristi.

Kako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o imovinskopravnom zahtevu i primenom člana 91. KZ oduzeo imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom, postupajući suprotno odredbi člana 93. stav 1. KZ, drugostepenom presudom učinjena je povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, pa je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i preinačio drugostepenu presudu u delu odluke o oduzimanju imovinske koristi pribavljene krivičnim delom i imovinskopravnom zahtevu i na osnovu člana 252. i 258. stav 4. ZKP, obavezao okrivljenog AA da oštećenima DOO „Kilibi – u prinudnoj likvidaciji“, BB i VV na ime imovinskopravnog zahteva isplati iznos od 1.512.081,77 dinara u roku od 6 meseci od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Iz navedenih razloga doneta je odluka kao u stavu prvom izreke.

Zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je i branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Moljac, protiv prvostepene i drugostepene presude, u kome je naveo da je izreka presude nerazumljiva i sadrži mnoštvo pravopisnih i pravnih grešaka čime se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 11) ZKP, koja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, pa je Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev u tom delu ocenio kao nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje se da prvostepena i drugostepena odluka ne sadrže razloge o bitnim činjenicama i da su dati razlozi o odlučnim činjenicama kontradiktorni te da zbog nedostataka dokaznog postupka nisu utvrđene odlučne činjenice bitne za presuđenje, čime se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga okrivljeni i njegovog branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev i u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje se da je punomoćje za zastupanje pravnog lica koje je bio vlastodavac punomoćniku, prestalo da proizvodi dejstvo brisanjem pravnog lica iz registra, pa punomoćnik oštećenog zbog nedostatka punomoćja nije bio ovlašćeno lice za postavljanje imovinskopravnog zahteva. U zahtevu se navodi i da prvostepeni sud nije na pravilan način utvrdio činjenice u vezi sa vinošću okrivljenog, nije uzeo u obzir navode odbrane da je do uništenja predmetnih stvari došlo usled više sile, kao i da se u konkretnom slučaju radi o građanskopravnom odnosu, pri čemu oštećeni nikad nije pokrenuo parnični postupak, a da je sud odbijanjem dokaznih predloga odbrane povredio pravo na odbranu okrivljenog.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iznetim navodima ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je zahtev branioca okrivljenog u tom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da je krivična sankcija izrečena okrivljenom prestroga, da olakšavajuće okolnosti nisu u dovoljnoj meri uzete u obzir, a da je izrečena kazna viša od one koju je tražilo tužilaštvo, čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, koja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga okrivljeni i njegovi branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je podneti zahtev i u tom delu od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjen kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u stavu drugom izreke presude.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u stavu prvom izreke, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, a u stavu drugom izreke, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić