.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 528/2016
14.06.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Natašom Banjac, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.Z., zbog krivičnog dela razbojništvo u pokušaju iz člana 206. stav 1. u vezi sa članom 30. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Z., advokata V.R. iz Z., podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Zrenjaninu 6K 573/14 od 30.03.2016. godine i 7KV. 279/16 od 05.04.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 14.06.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Z., advokata V.R., podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Zrenjaninu 6K 573/14 od 30.03.2016. godine i 7KV. 279/16 od 05.04.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu 6K 573/14 od 30.03.2016. godine, u stavu prvom, dosuđena je nagrada V.R., advokatu iz Z. za odbranu okrivljenog M.Z. u predmetu Osnovnog suda u Zrenjaninu 6K 573/14 u iznosu od 493.500,00 dinara, a u stavu drugom je obavezana Republika Srbija-Osnovni sud u Zrenjaninu da adv. V.R. u roku od 60 dana od pravnosnažnosti tog rešenja pod pretnjom prinudnog izvršenja isplati iznos od 493.500,00 dinara.
Rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu 7KV. 279/16 od 05.04.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog M.Z., adv. V.R. izjavljena protiv rešenja tog suda broj K. 573/14 od 30.03.2016. godine.
Branilac okr. M.Z., adv. V.R., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zbog povrede zakona- član 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine u celini odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku i predmet vrati na ponovnu odluku vanpretresnom veću Osnovnog suda u Zrenjaninu ili da preinači u celini prvostepenu odluku i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku u smislu navoda iz ovog zahteva.
Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredaba čl. 486. stav 1. i 487. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. M.Z. je nedozvoljen.
Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, koja je razlog podnošenja zahteva učinjena pobijanim prvostepenim rešenjem time što braniocu nisu priznati troškovi u traženom iznosu na ime nagrade za sastav pet obrazloženih podnesaka, kako je izričito predviđeno Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, pri čemu je pogrešno primenjen Tarifni broj 4. stav 2. Tarife, umesto Tarifnog broja 4. stav 1. alineja 4. i 11., a reč je o podnesku branioca od 11.04.2014. godine za preduzimanje istražnih radnji i podnesku od 15.04.2014. godine sa primedbama na nalaz i mišljenje veštaka, za koje je priznat iznos od po 22.500,00 dinara umesto po 45.000,00 dinara, te podnesku od 11.02.2015. godine kojim se branilac izjasnio na podnesak punomoćnika oštećenog, podnesku od 23.02.2015. godine u kome je branilac ukazao na činjenice koje govore u prilog odbrani i podnesku od 10.06.2015. godine u kojem branilac daje svoju ocenu novog veštačenja, za koje podneske je braniocu priznata nagrada u iznosu od po 15.000,00 dinara, umesto po 30.000,00 dinara. Ista povreda zakona, prema navodima zahteva, učinjena je i pobijanim drugostepenim rešenjem kojim je odbijena žalba branioca bez pravih razloga za neprihvatanje žalbenih razloga.
Iz izloženih navoda zahteva proizilazi da branilac okrivljenog, samo formalno se pozivajući na povredu zakona, odnosno citiranih odredaba Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, a primenom kojih je okrivljenom pobijanim rešenjima priznato pravo na troškove odbrane koji se odnose na sastav podnesaka, u suštini osporava kao pogrešan način obračuna i visinu troškova dosuđenih okrivljenom po navedenom osnovu, odnosno činjenična utvrđenja i ocene suda o tome koji iznos nagrade pripada okrivljenom na ime traženih troškova po navedenom osnovu.
Međutim, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, činjenično stanje u pobijanoj pravnosnažnoj odluci nije razlog zbog kojeg okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je predmetni zahtev branioca okr. M.Z. ocenjen kao nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Nataša Banjac,s.r. Janko Lazarević,s.r.
