Presudom Višeg suda u Požarevcu Kž1 12/26 (2024) od 19.02.2026. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, preinačena je presuda Osnovnog suda u Velikom Gradištu K 93/24 od 06.11.2025. godine, samo u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka, pa je okrivljeni obavezan da na ime troškova krivičnog postupka oštećenom BB plati iznos od 200.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnom prinudnog izvršenja, dok je u preostalom delu, žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Pantić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ističući bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA navodi da je pravnosnažnim presudama prekoračena optužba na štetu okrivljenog, nalazeći da između optužnog akta i izreke presude, ne postoji objektivni identitet u pogledu sredstva izvršenja krivičnog dela, jer je u optužnom aktu sredstvo označeno kao „drvena letva – daska“, bez bližih dimenzija, dok je u izreci presude navedeno da se radi o „drvenoj dasci dužine oko 1 metar“, čime je po stavu branioca, sud izmenio činjenični opis i dodao okolnost koja nije bila sadržana u optužbi.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, pravnosnažna presuda se odnosi na isto lice – okrivljenog AA i na isto krivično delo – ugrožavanje opasnim oruđem pri tuči i svađi iz člana 124. stav 1. Krivičnog zakonika.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen objektivni, ni subjektivni identitet optužbe i presude. Ovo imajući u vidu da su, u odnosu na okrivljenog, bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u dispozitivu optužnog akta i u izreci presude, odnosno da postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke pravnosnažne presude sa činjeničnim opisom radnje dela datog u optužnom aktu OJT u Velikom Gradištu Kt 42/24 od 10.09.2024. godine.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela okrivljenog koje su opisane u optužnom aktu dodavanjem više kriminalnih aktivnosti, odnosno dodavanjem veće kriminalne volje okrivljenom, kojim se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivičnopravne sankcije, a što se u konkretnom slučaju nije dogodilo, jer navođenjem u izreci presude da je sredstvo izvršenja bila „drvena daska dužine oko 1 metra“, umesto navoda iz optužnog akta „drvena letva – daska“, nisu unete nove činjenice niti je izmenjen činjenični osnov optužbe, već je sud, u skladu sa činjeničnim stanjem utvrđenim tokom glavnog pretresa, samo bliže opisao sredstvo izvršenja krivičnog dela u okviru istog životnog događaja i iste radnje izvršenja.

Na taj način okrivljenom nije povećana kriminalna aktivnost niti kriminalna volja, niti mu je otežan položaj u pogledu pravne ocene dela i/ili krivične sankcije, budući da su bitna obeležja krivičnog dela, kao i objektivni i subjektivni identitet optužbe i presude, ostali nepromenjeni, kako je to pravilno našao i drugostepeni sud.

S obzirom na izneto, po nalaženju Vrhovnog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ističe da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, međutim pozivajući se na postojanje okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje, branilac zapravo tvrdi da je okrivljeni postupao u nužnoj odbrani, ukazujući na okolnosti u pogledu postojanja napada, načina postupanja okrivljenog i ocene izvedenih dokaza, čime osporava činjenična utvrđenja suda, odnosno ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP, koja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, zbog čega se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu ovih navoda branioca, na nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković