Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Saše Jakimovskog, advokat Jovan Ćirić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u skladu sa članom 488. stav 1. KZ te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog Saše Jakimovskog, advokat Jovan Ćirić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava zapisnik o saslušanju osumnjičenog AA sačinjen dana 05.03.2021. godine u PU Pančevo.

Prema navodima zahteva, prilikom navedenog saslušanja osumnjičeni AA nije upozoren u smislu člana 85. stav 3. ZKP jer nije pozvan da se izričito izjasni o tome da li će uzeti izabranog branioca, niti je upozoren da će mu ako ne izabere branioca u slučaju obavezne odbrane, biti postavljen branilac po službenoj dužnosti. Osumnjičenom AA je od strane PU Pančevo nezakonito nametnut branilac po službenoj dužnosti, advokat Dejan Sivčev, iako je osumnjičeni u to vreme imao izabranog branioca, advokata Nemanju Markovića, koji ga je nakon navedenog saslušanja branio u ovom krivičnom postupku. Advokat Dejan Sivčev je za branioca po službenoj dužnosti postavljen suprotno članu 76. stav 1. ZKP jer u spisima predmeta nema rešenja o njegovom postavljanju, pri čemu za njegovo postavljanje nije bilo zakonskog razloga obzirom da osumnjičenom AA nije stavljeno na teret krivično delo za koje je predviđena obavezna odbrana. Predmetni zapisnik o saslušanju, na kom je osumnjičeni AA izneo iskaz na kojem se zasniva pobijana presuda, sačinjen je suprotno članu 85. stav 3. ZKP uz povredu člana 33. stav 2. Ustava Republike Srbije, kojim je okrivljenom zagarantovano pravo da uzme branioca po svom izboru, i kao takav, prema mišljenju branioca, predstavlja nezakonit dokaz.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Jakimovskog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Prema pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda zauzetom na sednici Krivičnog odeljenja od 30.11.2020. godine, zapisnik o saslušanju osumnjičenog sačinjen u smislu člana 289. stav 4. ZKP, ukoliko osumnjičeni nije upozoren i nije se izjasnio u smislu člana 85. stav 3. ZKP, predstavlja u načelu nezakonit dokaz na kom se u smislu člana 85. stav 5. ZKP presuda ne može zasnivati. Međutim, u svakom konkretnom slučaju treba proceniti da li upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca na zapisniku, ispunjava standard upozorenja koji odgovara uslovima iz člana 85. stav 3. ZKP, a imajući pri tome u vidu i stavove Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Almaši protiv Srbije od 08.10.2019. godine, broj predstavke 21388/15.

Iz zapisnika o saslušanju osumnjičenog sačinjenog 05.03.2021. godine u PU Pančevo proizlazi da je osumnjičeni AA, čije je saslušanje u smislu člana 289. stav 3. ZKP javni tužilac poverio policiji, poučen o pravima u postupku u smislu člana 11. i 68. ZKP, što je konstatovano u zapisniku, da je njegovom saslušanju prisustvovao branilac, advokat Dejan Sivčev i da je pristao da u predistražnom postupku svoj iskaz da u njegovom prisustvu. Prema navodima zapisnika, osumnjičeni i branilac su obavili poverljiv razgovor u trajanju od 10 minuta, koji je nadziran samo gledanjem, nakon čega se osumnjičeni izjasnio da želi da iznese svoju odbranu i odgovara na postavljena pitanja. Osumnjičeni je na zapisniku izneo odbranu, odgovorio na postavljena pitanja, izjavio da nema primedbi na rad policije, a nakon čitanja zapisnika, potpisao zapisnik bez ikakvih primedbi, kao i branilac, advokat Dejan Sivčev.

Osumnjičeni AA saslušan je pred Višim javnim tužiocem u Pančevu 19.03.2021. godine što je konstatovano na zapisniku o saslušanju osumnjičenog Kti 14/21 u kojem se, između ostalog, navodi da je osumnjičeni izjavio da će odbranu izneti u prisustvu branioca, advokata Nemanje Markovića, angažovanog punomoćjem od 19.03.20201. godine koje je priloženo i združeno uz navedeni zapisnik. Prema daljim navodima zapisnika, osumnjičeni se nakon obavljenog poverljivog razgovora sa braniocem, izjasnio da želi da iznese odbranu, a zatim naveo da u celosti ostaje pri iskazu koji je 05.03.2021. godine dao u PU Pančevo u prisustvu branioca, advokata Dejana Sivčeva, napominjući da je navedeni iskaz dao „u prisustvu tadašnjeg branioca, advokata Dejana Sivčeva, potpuno slobodno, bez ikakvog pritiska i prisile“.

Iz iznetog proizlazi da je osumnjičeni AA advokata Nemanju Markovića angažovao tek punomoćjem od 19.03.2021. godine, pa ne stoje suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da je u vreme saslušanja u PU Pančevo dana 05.03.2021. godine, imenovani advokat bio izabrani branilac osumnjičenog AA i da je osumnjičenom, uprkos tome, za branioca nametnut advokat Dejan Sivčev.

Shodno svemu iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da stoji činjenica da u zapisniku o saslušanju osumnjičenog AA od 05.03.2021. godine, sačinjenog u smislu člana 289. stav 3. i 4. ZKP, nije uneta izričita izjava osumnjičenog da li će uzeti izabranog branioca niti upozorenje da će mu ako ne izabere branioca u slučaju obavezne odbrane, biti postavljen branilac po službenoj dužnosti, a što je bila obaveza organa postupka u smislu člana 85. stav 3. ZKP. Međutim, suprotno navodima zahteva, navedena činjenica ne čini ovaj dokaz apsolutno nezakonitim već sud u svakom konkretnom slučaju procenjuje da li upozorenje organa postupka i izjašnjenje okrivljenog ispunjava standard propisan članom 85. stav 3. ZKP.

U konkretnom slučaju, okrivljenom su pre davanja iskaza saopštena njegova prava iz člana 68. stav 1. ZKP i omogućeno njihovo korišćenje, čime je ispunjena pretpostavka za zakonito saslušanje okrivljenog u smislu člana 85. stav 2. ZKP.

Okrivljeni je pozvan da se izjasni o svojim pravima, što u smislu člana 68. stav 1. tačka 3) ZKP podrazumeva i pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca u skladu sa odredbama ZKP, nakon čega se okrivljeni izričito izjasnio da pristaje da u predistražnom postupku da iskaz u prisustvu branioca, advokata Dejana Sivčeva, sa kojim je obavio poverljiv razgovor i potom izneo svoju odbranu. Shodno tome, iako u zapisniku o saslušanju osumnjičenog AA od 05.03.2021. godine nema izričite izjave i upozorenja u smislu člana 85. stav 3. ZKP, okrivljeni, u konkretnom slučaju, nije ograničen u slobodnom izboru branioca. Ovo iz razloga što je okrivljeni jasno prihvatio advokata Dejana Sivčeva za branioca, na koju činjenicu, upućuje to što je okrivljeni nakon poverljivog razgovora, izneo odbranu u njegovom prisustvu i to bez ikakvih primedbi povodom njegovog prisustva ili, u tom smislu, rada organa postupka.

Na činjenicu da je okrivljeni prihvatio navedenog branioca, upućuje i to što je prilikom saslušanja pred Višim javnim tužiocem u Pančevu, na zapisniku Kti 14/21 od 19.03.2021. godine okrivljeni AA, u prisustvu izabranog branioca, advokata Nemanje Markovića, decidno izjavio da ostaje pri iskazu koji je u predistražnom postupku dao u prisustvu branioca, advokata Dejana Sivčeva. Iznoseći takvu odbranu tokom istražnog postupka, u prisustvu branioca, advokata Nemanje Markovića, okrivljeni AA je takođe jasno istakao da je tokom predistražnog postupka odbranu izneo slobodno i da nije bio izložen bilo kakvim nedozvoljenim uticajima u smislu pretnji i prinude.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da upozorenja koja su data okrivljenom AA od strane organa postupka i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca, advokata Dejana Sivčeva, u konkretnom slučaju, ispunjavaju standarde propisane članom 85. stav 3. ZKP, pa navedeni zapisnik o saslušanju, suprotno navodima zahteva, predstavlja zakonit dokaz na kom se presuda u smislu odredaba Zakonika o krivičnom postupku može zasnivati.

Branilac okrivljenog Saše Jakimovskog, advokat Jovan Ćirić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP koju obrazlaže navodima da u obrazloženju pobijanih presuda nema uopšte razloga o primeni člana 55a. KZ i načinu na koji je sud utvrdio visinu kazne zatvora od osam godina na koju je osudio okrivljenog.

Iz navedenog proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu samo formalno opredeljuje povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, u čije razmatranje se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao jer ne predstavlja razlog u okviru povreda zakona navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog koje okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Jakimovskog, advokata Jovana Ćirića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                           Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                           Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić