Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 207/14 od 26.02.2015. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog N.K. i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 2215/11 od 12.05.2014. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog N.K., advokat P.B. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti „u smislu odredbe člana 485. ZKP, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev te da donese presudu u skladu sa odredbom člana 492. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je, postupajući po članu 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primeraka zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi podneti, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Zahtevom branioca okrivljenog N.K. se ukazuje da se u spisima krivičnog predmeta nalazi presuda Prekršajnog suda u Novom Sadu, kojom je okrivljeni N.K. oslobođen od odgovornosti u skladu sa stavom Vrhovnog suda Srbije da kod blokade računa u postupku prinudne naplate postoji faktička i pravna nemogućnost plaćanja, jer je Zakonom o platnom prometu izričito zabranjeno plaćanje poreskih i drugih obaveza blokiranog pravnog lica, osim naplate potraživanja zbog kojih je izvršena blokada računa. Prema stavu branioca okrivljenog navedena presuda Prekršajnog suda u Novom Sadu i predmetni krivični postupak obuhvataju isti period i radnju okrivljenog N.K.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu ocenjuje kao neosnovane imajući u vidu da su predmet prekršajnog postupka u presudi Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr1-4017/10 od 02.06.2011. godine neizvršen obračun i uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za zaposlene radnike za period od septembra 2008. do aprila 2009. godine u smislu odredbe člana 51. stav 3. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, dok je predmet krivičnog postupka po presudama koje su predmet ispitivanja po ovom zahtevu, porez po odbitku na isplaćene zarade zaposlenim radnicima za period od maja 2008. do novembra 2008. godine.

Dakle, ne radi se o istim radnjama okrivljenog N.K. niti o istom vremenskom periodu izvršenja te se ne može ni raditi o pravnosnažno presuđenoj stvari odnosno pobijane pravnosnažne presude se ne zasnivaju na bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP na koju se suštinski, bez numeričkog označavanja, ukazuje u zahtevu branioca okrivljenog N.K.

Osim toga, ovi navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti, su već neosnovano isticani u postupku po redovnom pravnom leku, a Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge koje je dao Viši sud u Novom Sadu u drugostepenoj presudi na strani 2, te na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Takođe, zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje da u pobijanim pravnosnažnim presudama nije pravilno utvrđeno bitno obeležje krivičnog dela, odnosno namera okrivljenog N.K. da izvrši krivično delo koje mu je stavljeno na teret i za koje je osuđen.

Vrhovni kasacioni sud i ove navode u zahtevu ocenjuje kao neosnovane, a imajući u vidu da su identični navodi, kojima se suštinski, bez numeričkog označavanja, pobija odredba člana 439. tačka 1) ZKP, već isticani u žalbi okrivljenog na prvostepenu presudu, te da Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge drugostepenog suda date na strani 3 presude, to na iste razloge upućuje u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                         Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov,s.r.                                                                               Dragiša Đorđević,s.r.