Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 53/2013
12.06.2013. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Nate Mesarović, Anđelke Stanković i Gorana Čavline, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Natašom Banjac, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog S.S., zbog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. br. 231/13 od 09.05.2013. godine, podignutom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 5530/2012 od 20.12.2012. godine, u sednici veća održanoj dana 12.06.2013. godine, doneo je

P R E S U D U

UVAŽAVA SE zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. br 231/13 od 09.05.2013. godine kao osnovan i UTVRĐUJE da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 5530/2012 od 20.12.2012. godine povređen krivični zakon – član 368. stav 1. tačka 11. Zakonika o krivičnom postupku i član 369 tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku, u korist okrivljenog SS.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru K. 384/2012 od 24.08.2012. godine, okrivljeni S.S. oglašen je krivim za krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) i izrečena mu je uslovna osuda kojom je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3-tri meseca i istovremeno određeno da se utvrđena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme od 1-jedne godine po pravno- snažnosti presude ne učini novo krivično delo. Istom presudom, okrivljeni je obavezan na plaćanje sudu paušala u iznosu od 3.000,00 dinara i troškova krivičnog postupka u iznosu od 3.000,00 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, kao i da oštećenom PD J. doo E.Z. na ime imovinskopravnog zahteva isplati iznos od 18.772,44 dinara u roku od dva meseca po pravnosnažnosti presude, dok je oštećeni za ostvarenje imovinsko pravnog zahteva u iznosu od 136.965,13 dinara upućen na parnicu. Apelacioni sud u Beogradu, presudom Kž1 5530/2012 od 20.12.2012. godine, povodom žalbe branioca okrivljenog S.S., advokata N.P., a po službenoj dužnosti, preinačio je navedenu prvostepenu presudu i na osnovu člana 355. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku ( ZKP) okrivljenog oslobodio od optužbe za krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ, te odredio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava Republike Srbije. Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti, Ktz. br. 231/13 od 09.05.2013. godine, protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 5530/2012 od 20.12.2012.godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 369. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet protiv navedene presude osnovan i da je tom presudom drugostepeni sud povredio zakon u korist okrivljenog S.S. Vrhovni kasacioni sud je postupio u smislu člana 422. stav 2. i 3. ZKP i u sednici veća, održanoj u odsustvu obaveštenih Republičkog javnog tužioca, okrivljenog S.S. i njegovog branioca adv. N.P. iz S., razmotrio spise ovog predmeta, sa pravnosnažnom presudom protiv koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao: Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan. Drugostepeni sud je okrivljenog S.S., primenom člana 355. tačka 1. ZKP, oslobodio od optužbe za krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ, sa obrazloženjem da činjenični opis dela koje je okrivljenom stavljeno na teret optužnim aktom javnog tužioca ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela u pitanju, konkretno da ne sadrži radnju izvršenja dela pošto iz tog opisa proizilazi da je oštećeno preduzeće okrivljenom dobrovoljno isporučivalo električnu energiju koja usled postupanja okrivljenog (razdvajanja mernih mostova na električnom brojilu) samo nije očitavana u stvarno utrošenoj količini, odnosno da okrivljenom optužnim aktom nije ni stavljeno na teret da je oduzimao tuđu pokretnu stvar mimo volje oštećenog, što je bitno obeležje dela, pa delo za koje je okrivljeni S.S. optužen po zakonu nije krivično delo. Međutim, osnovano Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pogrešan prednji pravni zaključak drugostepenog suda i da je drugostepeni sud, donoseći oslobađajuću presudu shodno tom zaključku, učinio povredu krivičnog zakona iz člana 369. tačka 1. ZKP, pri čemu je razloge za izneti stav da delo za koje je okrivljeni optužen i prvostepenom presudom oglašen krivim po zakonu nije krivično delo, učinio potpuno nejasnim i međusobno u znatnoj meri protivrečnim, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP. Prema zakonskom opisu bića krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ, ovo krivično delo čini onaj ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist. Optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Zaječaru Kt 717/11 od 02.08.2011.godine, izmenjenim 01.06.2012.godine, okrivljenom S.S. stavljeno je na teret da je vršio oduzimanje električne energije vlasništvo oštećenog preduzeća tako što je oštetio distributivnu plombu na električnom brojilu njegove kuće br. 5831414 i razdvojio dva merna mesta na dva merna sistema u fazama „R“ i „T“ i na taj način utrošio električnu energiju u iznosu većem za 18.772,44 dinara od onoga što je registrovano na električnom brojilu njegove kuće, što predstavlja jasno opisanu radnju izvršenja krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ, i uz navođenje činjenica koje se tiču zahtevanog subjektivnog odnosa okrivljenog prema delu i pribavljanja sebi protivpravne imovinske koristi u označenom iznosu, optužni akt sadrži sva zakonska obeležja navedenog krivičnog dela, kako se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti. Stoga je, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pogrešno i sasvim nejasno suprotno zaključivanje drugostepenog suda kada nalazi da nedostaje opis radnje izvršenja dela i pored činjenice da opis dela u optužnom aktu sadrži navod da je okrivljeni vršio oduzimanje električne energije i konstatacije i samog suda, na strani 3 stav treći pobijane presude, da opis dela u optužnom aktu sadrži činjenice koje se tiču načina oduzimanja električne energije kao tuđe pokretne stvari, odnosno da je okrivljeni usled opisane radnje izmene mernog sistema postavljenog od strane oštećenog preduzeća, koju je sam preduzeo, koristio električnu energiju mimo mernih uređaja i utrošio električnu energiju u iznosu većem od onog koji je registrovan na električnom brojilu njegove kuće. Posebno su nejasni i razlozi drugostepenog suda da nema opisa radnje izvršenja dela pošto okrivljeni radnje za koje se tereti nije preduzimao „mimo volje oštećenog“, koja volja nije obeležje krivičnog dela u pitanju, odnosno sam izraz „oduzimanje tuđe stvari“ podrazumeva da se ta radnja vrši bez saglasnosti vlasnika stvari i ti razlozi su protivurečni i konstataciji u drugostepenoj presudi da je okrivljeni koristio električnu energiju mimo mernih uređaja, na način kako je napred navedeno. Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/2008) i primenom odredaba člana 425. stav 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude, tako što je uvažio zahtev za zaštitu zakonitosti i budući da je isti podnet na štetu okrivljenog S.S., utvrdio da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 5530/2012 od 20.12.2012.godine povređen krivični zakon u korist okrivljenog (član 368. stav 1. tačka 11. ZKP i član 369. tačka 1. ZKP), pri tom ne dirajući u navedenu pravnosnažnu presudu.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Predsednik veća -
Nataša Banjac, s.r.                                                                                                          sudija Janko Lazarević, s.r.