Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 573/24 od 20.02.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije K Po4 126/23 od 20.05.2024. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Nemanja Lukić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP s tim da iz obrazloženja zahteva proizilazi da zahtev podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog „osloboditi odgovornosti“ ili ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Nemanja Lukić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Prema navodima zahteva, okrivljeni se nije bavio prenošenjem robe preko carinske linije niti je kritičnom prilikom predmetnu robu preneo preko carinske linije, pa u radnjama okrivljenog, po stavu odbrane, nema objektivnih obeležja krivičnog dela krijumčarenje iz člana 236. stav 1. KZ, za koje je oglašen krivim niti bilo kog drugog krivičnog dela, već isključivo prekršaja iz člana 265. Carinskog zakona.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti kojima branilac okrivljenog, advokat Nemanja Lukić, ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Krivično delo krijumčarenje iz člana 236. stav 1. KZ čini svako ko se bavi prenošenjem robe preko carinske linije izbegavajući mere carinskog nadzora ili ko izbegavajući mere carinskog nadzora prenese robu preko carinske linije naoružan, u grupi ili uz upotrebu sile ili pretnje.

Iz izreke pobijane prvostepene presude, proizilazi da se okrivljeni AA, u vreme i na mestu opisanom u izreci, u stanju uračunljivosti, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, čije je izvršenje hteo, bavio prenošenjem robe preko carinske linije izbegavajući mere carinskog nadzora tako što prilikom carinske kontrole nije prijavio robu-paklice cigareta različitih marki, ukupne vrednosti 399.500,00 dinara, koju je prenosio sakrivenu u prepravljenom krovu kombi vozila tzv.bunkeru, a koja je pronađena od strane policijskih i carinskih službenika prilikom dodatne kontrole i pregleda vozila.

Opisane radnje koje je okrivljeni AA preduzeo, prema nalaženju Vrhovnog suda, sadrže sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela krijumčarenje iz člana 236. stav 1. KZ, među kojima i radnju izvršenja-bavljenje prenošenjem robe preko carinske linije izbegavanjem mera carinskog nadzora, što su pravilno našli nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Nemanje Lukića, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Prema tome, pravilno su nižestepeni sudovi primenili zakon kada su našli da se u radnjama okrivljenog AA opisanim u izreci prvostepene presude, stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela krijumčarenja iz člana 236. stav 1. KZ. U tom smislu, Vrhovni sud ocenjuje da postojanje prekršaja kao protivpravnog dela koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija, na šta branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje, ne isključuje postojanje krivičnog dela, a samim tim ni mogućnost gonjenja za krivično delo pa su navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković