Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog Momira Malovića:

- advokat Cukavac Dragoš u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili iste preinači tako što će okrivljenog Momira Malovića osloboditi od optužbe;

- advokat Vladimir Beljanski, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe, jer nije dokazano da je učinio krivično delo za koje se tereti ili iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Momira Malovića – advokata Cukavac Dragoša je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Momira Malovića – advokata Vladimira Beljanskog je neosnovan u celosti.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Momira Malovića – advokat Cukavac Dragoš u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da izreka presude ne sadrži potpuni opis krivice u skladu sa odredbama člana 14. i 22. KZ. Takođe, ne postoji opis i konkretizacija radnje svakog od saizvršilaca u izvršenju predmetnog krivičnog dela, a imajući u vidu da krivično delo iznuda iz člana 214. KZ može biti izvršeno na više načina jer je radnja izvršenja propisana alternativno.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Cukavac Dragoša, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Krivično delo iznuda iz člana 214. stav 1. KZ čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, silom ili pretnjom prinudi drugog da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine, a kvalifikovani oblik iz stava 3. ovog krivičnog dela postoji ukoliko je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara.

Odredbom člana 33. KZ propisano je da ako više lice učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše krivično delo, ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela, svako od njih kazniće se kaznom propisanom za to delo.

Odredbom člana 14. KZ propisano je da je krivično delo ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno (stav 1.), a odredbom člana 22. KZ propisano je u stavu 1. da krivica postoji ako je učinilac u vreme kada je učinio krivično delo bio uračunljiv i postupao sa umišljajem, a bio je svestan ili je bio dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno.

U izreci prvostepene presude jasno je navedeno da je okrivljeni Momir Malović, ostvarujući zajedničku odluku sa AA koji je pravnosnažno osuđen, sa umišljajem bitno doprineo izvršenju krivičnog dela u kome je AA pretnjom prinudio oštećenog BB da mu na štetu svoje imovine preda ukupno 730.000 evra, čime je Momir Malović sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 580.000 evra, pri čemu su izvršili podelu posla definišući šta će ko da radi u budućim aktivnostima, odnosno da u neposredne kontakte sa oštećenim BB stupa isključivo okrivljeni AA, s obzirom da oštećenog BB poznaje od ranije, a da Momir Malović prikuplja informacije i dokumentaciju o navodnim malverzacijama i prljavim poslovima koje je vršio oštećeni BB, što je potom Momir Malović i činio prikupljajući informacije i dokumentacije o navodnim malverzacijama i navodnu dokumentaciju o stanju sredstava na računu oštećenog BB, a što je osuđeni AA koristio prilikom kontakta sa oštećenim BB, predočavajući mu prikupljene informacije i dokumentaciju, te je shodno navedenom dogovoru pre svakog susreta između okrivljenog AA i oštećenog BB, okr. Momir Malović saopštavao okrivljenom AA način iznuđivanja novca, što je AA neposredno primenjivao i nakon što bi prinudio oštećenog BB da mu preda novac, dobijeni novac - nakon preuzimanja od oštećenog BB u ukupnom iznosu od 630.000 evra predavao Momiru Maloviću, koji ga je zadržavao za sebe, a od tog novca vratio AA 50.000 evra, a pri tom je okrivljeni Malović bio sposoban da shvati značaj svog dela, da upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela čije izvršenje je hteo, a u nameri da sebi i drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, pri čemu je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Imajući u vidu napred navedeno, kao i citirane zakonske odredbe, po oceni ovog suda iz izreke pobijane pravnosnažne presude jasno proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. u vezi člana 61. KZ za koje je okrivljeni Malović Momir i oglašen krivim.

U tom smislu u izreci pravnosnažne presude je opisana krivica okrivljenog (uračunljivost, umišljaj i svest o protivpravnosti), konkretizovane radnje saizvršilaštva, koje je preduzeo okrivljeni Momir Malović kritičnom prilikom (da su izvršili podelu posla definišući šta će ko da radi u budućim aktivnostima, odnosno da u neposredne kontakte sa oštećenim BB stupa isključivo okrivljeni AA, s obzirom da oštećenog BB poznaje od ranije, a da Momir Malović prikuplja informacije i dokumentaciju o navodnim malverzacijama i prljavim poslovima koje je vršio oštećeni BB,...) , to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Cukavac Dragoša, kojima se ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog Momira Malovića –advokat Vladimir Beljanski u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakoniti dokaz označava zapisnike o saslušanju saokrivljenog sada osuđenog AA pred VJT u Novom Sadu 20.04.2020. godine i u PU Novi Sad 20.12.2014. godine, jer iznošenju odbrane AA nije prisustvovao branilac okrivljenog Momira Malovića, niti je postojala takva procesna mogućnost, a kasnije je okrivljeni AA zaključio sporazum o priznanju krivičnog dela. Zasnivanjem prvostepene presude isključivo na odbrani AA koga odbrana okrivljenog Malovića nikada nije imala priliku da ispita odstupljeno je i od načela neposrednosti. Po stavu odbrane, sud neosnovano navodi da se ova situacija može poistovetiti procesnoj situaciji - ponavljanje postupka iz člana 479. ZKP, kada je okrivljeni osuđen u odsustvu i kada se, u skladu sa članom 481. stav 2. ZKP u ponovljenom postupku saučesnik okrivljenog koji je već osuđen ne može saslušavati niti se može suočiti sa okrivljenim, već se upoznavanje sa sadržinom iskaza osuđenog saučesnika obavlja u skladu sa članom 406. stav 1. tačka 5) Zakonika, stim da se presuda ne može isključivo ili u odlučujućoj meri zasnivati na takvom dokazu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac okrivljenog – advokat Vladimir Beljanski u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i stim u vezi, u obrazloženju presude na strani sedam stav tri i četiri, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Cukavac Dragoša je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog – advokat Cukavac Dragoš u zahtevu ističe da se na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja ne može nesumnjivo utvrditi da je okrivljeni na način opisan u optužnici ili na neki drugi način učestvovao u izvršenju predmetnog krivičnog dela, iznosi sopstvene komentare ostvarene telefonske komunikacije između okrivljenog Malovića sa okrivljenim AA, polemiše sa dokazima izvedenim u toku postupka iznoseći svoje činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih pobijanim presudama, na koji način po stavu Vrhovnog kasacionog suda u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Nadalje, u istom zahtevu ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima da pobijana presuda nema razloge o odlučnim činjenicama, da prvostepeni sud ne navodi razloge niti činjenice na osnovu kojih je utvrdio da je okrivljeni Momir Malović izdao usmeni nalog okrivljenom AA da od oštećenog BB iznuđuje novac, da je u obrazloženju pobijane presude ostalo nejasno da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo na način, u vreme i na mestu kako to stoji u izreci presude. Pored iznetog, ovaj branliac ukazuje i na povredu krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, navodima da je izreka presude nerazumljiva prvenstveno što u njenom izvornom delu nisu jasno označeni oblici odgovornosti svakog od okrivljenog za svaku od preuzetih radnji, niti su takve radnje individualizovane, pa je samim tim ista i kontradiktorna.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povrede krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i 438. stav 2. tačka 2) ZKP, nisu zakonom dozvoljeni razlozi, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud u napred navedenom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Momira Malovića- advokata Cukavac Dragoša odbacio kao nedozvoljen.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Momira Malovića – advokata Cukavac Dragoša nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.), što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva opredeljenje određene povrede zakona zbog koje okrivljeni, preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek (član 485. stav 4. ZKP) i obrazloženje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona istaknuta u zahtevu, a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Branilac okrivljenog – advokat Cukavac Dragoš kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i ukazuje na povredu zakona iz člana 483. stav 1. tačka 9) ZKP, navodima da je došlo do prekoračenja optužnog akta sa razloga što je prvostepeni sud bez ikakvog osnova okrivljenom dodao značajniju količinu inkriminisanih preduzetih radnji izvršenja čime je izmenio suštinu činjeničnog opisa iz optužnog akta. Ove povrede zakona predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, okrivljenom preko branioca.

Međutim, u obrazloženju zahteva, branilac okrivljenog ne opisuje u čemu se konkretno sastoje istaknute povrede zakona, odnosno ne navodi koji je to sudija koji se morao izuzeti, učestvovao na glavnom pretresu (član 438. stav 1. tačka 4. ZKP) niti navodi koje su to radnje dodate u izreci prvostepene presude zbog kojih je došlo do prekoračenja optužbe (član 438. stav 1. tačka 9. ZKP).

Sledstveno navedenom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Cukavac Dragoša nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, jer branilac u zahtevu nije obrazložio konkretnu povredu zakona, odnosno u čemu se ista sastoji.

Takođe, branilac okrivljenog – advokat Cukavac Dragoš kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i da je okrivljenom Momiru Maloviću povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava RS.

Međutim, kako uz zahtev branilac okrivljenog nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, kojom je utvrđeno da je okrivljenom ili drugom učesniku u postupku povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo ili sloboda koja su zajemčena Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, u smislu člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, to zahtev za zaštitu zakonitosti ni u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud, prema izričitoj odredbi člana 489. stav 1. ZKP, ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ocenjuje koju konkretno povredu zakona ili drugi razlog, je branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                              Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                    Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić