Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 52/16 od 01.03.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene J.G., a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv ovih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene J.G., advokat V.M., zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, odluke o kazni i odluke o troškovima krivičnog postupka i paušala, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane pravnosnažne presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da se iste preinače tako što će okrivljena biti oslobođena od optužbe da je izvršila predmetno krivično delo ili da se optužba odbije zbog postojanja odluke Prekršajnog suda Paraćin za isti događaj protiv okrivljene u predmetu Pr 810/15 i postojanja predmeta kod Osnovnog javnog tužioca Paraćin Kt 281/14 i Kt 393/14 za član 138. stav 1. KZ po krivičnoj prijavi okrivljene J.G. protiv oštećenog M.I. za isti događaj ili da se predmetni optužni akt odbaci kao neuredan i neblagovremen.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu, koga nije obavestio o sednici veća, kao ni branioca okrivljene, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljene J.G. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari jer je prema okrivljenoj J.G. rešenjem Prekršajnog suda u Paraćinu Pr 1393/13 od 19.08.2015. godine u vezi istog događaja pravnosnažno obustavljen prekršajni postupak zbog nastupanja zastarelosti gonjenja.

Iznete navode zahteva branioca okrivljene kojima se u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Rešenjem Prekršajnog suda u Paraćinu Pr 1393/13 od 19.08.2015. godine prema okrivljenima J.G. i M.I. obustavljen je prekršajni postupak zbog prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru koji postupak je pokrenut zbog osnovane sumnje da su okrivljeni dana 18.08.2013. godine oko 20,00 časova u R., opština Paraćin, u kući okrivljenog M.I. tučom remetili javni red i mir, tako što su fizički nasrnuli i jedan drugom zadali po jedan udarac zatvorenom šakom u predelu glave, a kada se u tuču umešala okrivljena V.G. okrivljeni M.I. zadao je okrivljenoj V. jedan udarac pesnicom u predelu glave.

U krivičnom postupku pokrenutom protiv okrivljene J.G. privatnom tužbom privatnog tužioca M.I. od 18.09.2013. godine, koja je izmenjena 07.04.2015. godine, povodom istog događaja od 18.08.2013. godine, okrivljenoj je stavljeno na teret da je u isto vreme oko 20,00 časova i na istom mestu – u R. privatnog tužioca M.I. dok je lopatom raščišćavao zemlju ispred ograde šutnula u predelu genitalija od kog udarca je privatni tužilac zadobio laku telesnu povredu u vidu nagnječenja levog testisa i da je time učinila krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ.

Prema navedenom, iako je u oba postupka reč o istoj okrivljenoj i životnom događaju koji se odigrao u isto vreme i na istom mestu, činjenični opis prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru bitno je različit od činjeničnog opisa krivičnog dela iz člana 122. stav 1. KZ. Naime, činjenični opis prekršaja sadrži samo one radnje kojima je okrivljena u konkretnom slučaju tučom remetila javni red i mir na taj način što je privatnom tužiocu zatvorenom šakom zadala jedan udarac u predelu glave i isti ne obuhvata radnju okrivljene – šutiranje privatnog tužioca u predelu genitalija niti posledicu te radnje u vidu lakšeg povređivanja privatnog tužioca, koja radnja ne predstavlja zakonsko obeležje prekršaja, već je Krivični zakonik kvalifikuje kao krivično delo laka telesna povreda.

Imajući u vidu navedenu radnju okrivljene kao i posledicu iste, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne može se smatrati da se opis prekršaja u pitanju u odnosu na koji je prekršajni postupak protiv okrivljene pravnosnažno okončan obustavljanjem, odnosi na potpuno isti događaj i na iste činjenice i radnje okrivljene, a u vezi sa tim i nastalu posledicu u vidu nanošenja lake telesne povrede, što predstavlja obeležje krivičnog dela iz člana 122. stav 1. KZ, a koje je bilo predmet optužbe u ovom krivičnom postupku. Stoga se, nasuprot zahtevu branioca okrivljene, u konkretnom slučaju ne radi o presuđenoj stvari, te se sledstveno tome pravnosnažna presuda neosnovano pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i to da ne postoji objektivni identitet između prvobitnog i izmenjenog optužnog akta i izreke presude kojim navodima ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Iznete navode zahteva branioca okrivljene Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Po nalaženju ovoga suda, činjenični opis predmetnog krivičnog dela dat u izreci prvostepene presude sadrži samo one činjenice i okolnosti koje su naznačene u dispozitivu izmenjene privatne tužbe od 07.04.2015. godine, a koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, tako da prvostepeni sud, nasuprot navodima zahteva, nije izmenio izreku presude u odnosu na optužbu, a time što je izreka presude izmenjena u odnosu na prvobitnu privatnu tužbu privatnog tužioca od 18.09.2013. godine nije povređen objektivni identitet između optužbe i presude.

Pored toga, branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to: da je sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, jer izreka presude nije jasna s obzirom na to da u istoj nije naveden stepen krivice okrivljene, čime se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP; da postoji protivrečnost između izreke i razloga presude, koji nedostatak presude je propisan kao bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP; da sud nije saslušao i suočio sve svedoke iz optužnih akata, iako je odbrana to predlagala čime je prema navodima zahteva, povređeno načelo neposrednosti i raspravnosti, te se na ovaj način ukazuje na povredu odredbe člana 395.ZKP; da je sud zasedao i doneo odluku kao sudija pojedinac, a ne u veću, kojim navodima se ističe da je sud bio nepropisno sastavljen i da je time učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP; da je novi optužni akt neblagovremen, jer je podnet po proteku tri meseca od kritičnog događaja, čime se ukazuje na povredu odredbe člana 65. stav 2. ZKP, kao i da je okrivljenoj mogla biti izrečena blaža krivična sankcija s obzirom da na njenoj strani nema otežavajućih okolnosti imajući pri tom u vidu da ona do sada nije osuđivana, a kojim navodima branilac okrivljene ističe da sud nije pravilno izrekao krivičnu sankciju s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja i na taj način pravnosnažnu presudu pobija zbog povrede zakona iz člana 441.stav 1. ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene navodi da sud na osnovu izvedenih dokaza nije na nesumnjiv način utvrdio da je okrivljena privatnom tužiocu nanela laku telesnu povredu, niti je utvrđeno koju obuću je okrivljena imala na nogama, te da je bilo neophodno odrediti novo sudsko-medicinsko veštačenje kako bi se utvrdilo da li je privatni tužilac zadobio upravo onu telesnu povredu koja je označena u izreci prvostepene presude.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljene iznetim navodima zahteva u suštini osporava ocenu dokaza izvedenih u toku postupka i činjenične zaključke suda u pogledu preduzimanja inkriminisanih radnji od strane okrivljene, čime pravnosnažnu presudu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ukazujući na pogrešnu odluku o troškovima krivičnog postupka i paušala branilac u zahtevu ističe da je sud odlučujući o visini troškova krivičnog postupka i paušala propustio da ceni teške imovinske prilike okrivljene koja ne radi i nema primanja i imovinu, kojim navodima se osporava pravilnost obračuna troškova krivičnog postupka što je u domenu utvrđenog činjeničnog stanja.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog napred istaknutih povreda odredaba procesnog zakona, niti po osnovu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljene J.G. u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                               Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                            Janko Lazarević,s.r.