Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je, da zbog povreda ovog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim – drugostepenim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Branilac okrivljenog AA kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca. Međutim, svojim navodima branilac suštinski osporava zakonitost određivanja pritvora prema okrivljenom i ističe da okrivljeni nije saslušan ni pred tužiocem ni pred sudijom za prethodni postupak, i u vezi sa tim navodi povrede odredbi članova 70. i 212. stav 2. i 4. ZKP uz isticanje da nisu bili ispunjeni ni uslovi propisani odredbom člana 195. stav 1. tačka 1) i 2) ZKP. Pored ovoga, branilac pozivajući se na odredbu člana 10. stav 1. ZKP i člana 5. stav 1. i 4. Evropske konvencije o ljudskim pravima takođe ukazuje da u odnosu na okrivljenog nisu ispunjeni uslovi koje zakon predviđa prilikom ograničenja slobode. Preostalim navodima zahteva, branilac ukazuje da je okrivljenom povređeno pravo na pravno sredstvo propisano članom 36. stav 2. Ustava RS i u vezi sa tim nadalje osporavajući razloge drugostepenog rešenja, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, ističe i povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP, navodeći da se drugostepeni sud nije izjasnio na žalbene navode branioca.

Odredbom člana 439. tačka 1) ZKP propisano je da navedena povreda krivičnog zakona postoji ako je krivični zakon povređen u pitanju da li je delo za koje se optuženi goni krivično delo.

Imajući u vidu napred citirane zakonske odredbe, te da iz iznetih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti proizilazi da branilac okrivljenog povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja se može učiniti u pravnosnažnoj presudi kojom se odlučuje o postojanju krivičnog dela i krivici okrivljenog, a ne u rešenju o pritvoru, koje predstavlja procesnu odluku, kojom se odlučuje o postojanju osnova sumnje da je neko lice izvršilo krivično delo i ispunjenosti uslova za njegovo zadržavanje u pritvoru, obrazlaže povredama članova 10. stav 1. 70, 195. stav 1. tačka 1) i 2), 212. stav 2. i 4., 438. stav 2. tačka 2) i 460. stav 1. ZKP, koje u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, to je Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede ili uskraćivanja ljudskih prava i sloboda (član 485. stav 1.tačka 3) ZKP), prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev se mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskih prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, koja su zajamčena Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima.

Kako branilac okrivljenog uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to po oceni Vrhovnog suda podneti zahtev branioca okrivljenog AA, u delu u kome je podnet zbog povrede člana 5. stav 1. i 4. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima i člana 36. stav 2. Ustava RS, nema propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u odnosu na deo zahteva koji je ocenjen nedozvoljenim, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP u odnosu na deo zahteva koji nema propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                          Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković