Istom presudom je određeno da okrivljeni BB ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora.

Istom presudom, na osnovu člana 264. stav 1. ZKP određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret okrivljenih, kao i da se od okrivljenog AA oduzima imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela u iznosu od 1.668.720 dinara, a koju je okrivljeni dužan da uplati u budžet Republike Srbije u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude.

Istom presudom, oštećena Vojska Srbije se radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućuje na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 843/21 od 03.12.2021. godine, usvojene su kao osnovane žalbe branioca okrivljenih u delu osude za krivično delo opisano u stavu jedan izreke presude i presuda Višeg suda u Nišu K 34/16 od 03.09.2021. godine ukinuta u stavu jedan izreke i predmet je u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Takođe, istom presudom, usvojena je i žalba VJT u Nišu, te je preinačena presuda Višeg suda u Nišu K 34/16 od 03.09.2021. godine u stavu dva izreke, u delu odluke o krivičnoj sankciji, odluke o troškovima krivičnog postupka i oduzimanju imovinske koristi i imovinskopravnom zahtevu. Apelacioni sud u Nišu je navedenom presudom, u delu odluke o krivičnoj sankciji, preinačio presudu Višeg suda u Nišu K 34/16 od 03.09.2021.godine, tako što je osudio okrivljenog AA za produženo krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, za koje je pobijanom presudom oglašen krivim, na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, u koju mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru, počev od 22.12.2011. godine do 21.04.2012. godine i od okrivljenog AA oduzeo imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela u iznosu od 1.668.720 dinara, a za koju je određeno da je okrivljeni dužan da uplati u budžet Republike Srbije u roku od tri meseca, a okrivljenog BB osudio za produženo krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 4. u vezi stava 1. u pomaganju u vezi člana 35. i člana 61. Krivičnog zakonika, za koje je pobijanom presudom oglašen krivim, na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, u koju mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru, počev od 22.12.2011. godine do 21.04.2012. godine i primenom člana 45. stav 5. i 6. Krivičnog zakonika, odredio da se kazna ima izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje bez primene elektronskog nadzora i koje prostorije okrivljeni ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok je žalbu branioca okrivljenih AA i BB, izjavljenu na osudu za krivično delo iz stava dva izreke odbio kao neosnovanu i pobijanu presudu u nepreinačenom delu potvrdio.

Istom presudom odbijena je kao neosnovana žalba VJT u Nišu i presuda u stavu 3. u pogledu okrivljenog VV i okrivljenog GG, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenih AA i BB, advokat Nataša Nikolić zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan i preinači pobijane pravnosnažne presude i osudi okrivljene AA i BB za radnje preduzete dana 19.12.2011.godine i to okrivljenog AA za krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, a okrivljenog BB za krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 4. u vezi stava 1. u pomaganju u vezi člana 35. i 61. Krivičnog zakonika, na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca, u koje kazne bi okrivljenima uračunao vreme provedeno u pritvoru, a u pogledu ostalih radnji preduzetih u vremenskom periodu od 2007. godine do 03.12.2021. godine odbije optužbe u odnosu na okrivljene usled zastarelosti krivičnog gonjenja u smislu člana 422. stav 1. tačka 3. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, je neosnovan.

Branilac okrivljenih u zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odnosno da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja u skladu sa članom 103. i 104. Krivičnog zakonika za navedeno krivično delo i to u delu za sve radnje krivičnog dela koje su preduzete do 03.09.2011. godine, protekom deset godina, odnosno danom donošenja provostepene presude dana 03.09.2021.godine. Branilac dalje u zahtevu osporava navode drugostepenog suda da se u konkretnom slučaju radi o produženom krivičnom delu za koje su okrivljeni osuđeni, osporavajući utvrđeno činjenično stanje, te zaključuje za razliku od drugostepenog suda, da se u konkretnom slučaju radi o pojedinačnim krivičnim delima, jer su okrivljeni nabavljali naftu i ulje iz različitih izvora i prodavali ih različitim kupcima, u neutvrđenom vremenskom periodu od četiri godine, te da ne postoji istovrsnost oštećenih. Branilac navodi da je prvostepenom i drugostepenom presudom povređen zakon jer je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za svako pojedinačno krivično delo iz sastava produženog krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 234. Krivičnog zakonika i to za svako koje je izvršeno do dana 03.12.2011. godine, te da jedino nije zastarelo krivično gonjenje za krivično delo nedozvoljena trgovina izvršeno dana 19.12.2011.godine, gde se okrivljeni AA pojavljuje kao izvršilac, a okrivljeni BB kao pomagač.

Izneti navodi branioca okrivljenih, od strane Vrhovnog kasacionog suda, su ocenjeni kao neosnovani.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP je propisano da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Iz spisa predmeta proizilazi da su presudom Višeg suda u Nišu K 34/16 od 03.09.2021. godine, okrivljeni oglašeni krivim da su tokom 2011.godine (pojedinačne radnje preduzimane u periodu od 2008.godine do 2011. godine) u uračunljivom stanju, sa umišljajem, kao saučesnici, okrivljeni AA nemajući ovlašćenja za trgovinu nabavio robu u većoj vrednosti u svrhu prodaje i u većem obimu se bavio trgovinom na teritoriji opštine Prokuplje, Aleksandrovac, Leskovac, Kruševac i Trstenik i to trgovinom gorivom, uljima i mazivima i postigao imovinsku korist koja prelazi četristopedeset hiljada dinara, a okrivljeni BB mu umišljajno pomagao u izvršenju produženog krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 4. vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, pružajući mu pomoć prilikom utovara i istovara u kombi vozilo goriva, ulja i maziva i prilikom transporta i prodaje istih, na način kako je to bliže opisano u izreci presude.

Produženo krivično delo za koje su okrivljeni pravnosnažno oglašeni krivim, pobijanom prvostepenom presudom, obuhvata krivična dela čije je bitno obeležje određeni novčani iznos, pa se stoga u smislu člana 61. stav 5. KZ, ima smatrati da je produženim delom ostvaren zbir iznosa ostvarenih pojedinačnim delima, a što očigledno proizilazi iz izreke i obrazloženja prvostepene presude. S tim u vezi je i pravna kvalifikacija navedenog produženog krivičnog dela izvršena prema sveukupnom zbiru novčanih iznosa ostvarenih pojedinačnim radnjama. U tom slučaju zastarelost krivičnog gonjenja kod produženog krivičnog dela počinje teći od momenta kada je preduzeta radnja poslednjeg dela koje je obuhvaćeno produženim krivičnim delom, a rok se određuje prema pravnoj kvalifikaciji koja je prihvaćena za produženo krivično delo.

Neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, jer iz izreke prvostepene odluke Višeg suda u Nišu K 34/16 od 03.09.2021. godine, proizilazi da je prvostepeni sud u presudi sabrao iznose iz pojedinačnih radnji, što predstavlja obeležje krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i na taj način došao do zbirnog iznosa, koji predstavlja postignutu imovinsku korist, imajući u vidu da su radnje okrivljenih obuhvaćene jedinstvenim umišljajem, koji proizilazi iz izreke prvostepene presude, zbog čega se pojedinačne radnje ne mogu razdvajati, već se zastarelost krivičnog gonjenja, shodno odredbi člana 61. stav 5. KZ, računa od poslednje preduzete radnje koja je izvršena dana 19.12.2011.godine, a koja nije zastarela u vreme donošenja drugostepene odluke. Imajući navedeno u vidu, neosnovano se u zahtevu ukazuje da je povređen zakon, jer je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za svako pojedinačno krivično delo iz sastava produženog krivičnog dela.

Kako su okrivljeni prvostepenom presudom oglašeni krivim da su u vremenskom periodu od 2008.godine, sve do dana 19.12.2011. godine izvršili produženo krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 4. vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, a prema istom zakonu propisana kazna zatvora je od šest meseci do pet godina, to u konkretnom slučaju u smislu člana 103. tačka 5) KZ u vezi člana 104. tačka 6) KZ apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nije nastupila u momentu donošenja drugostepene odluke, kako se neosnovano ističe u podnetom zahtevu.

Neosnovano se, prema tome zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić